Рампа за станове од 10. маја

Привремено обустављање примања захтева за субвенционисане стамбене кредите, званично од 10. маја, забринуло је породице које су виделе шансу да уз помоћ државе лакше дођу до крова над главом. У неизвесности су се, како нам је јуче потврдио један читалац, нашли и они који су предали све неопходне папире, па чак и грађани који су цео посао, уз положен новац за учешће, обавили још пре месец дана.
Иако поједине банке још примају захтеве грађана за стамбене кредите уз субвенцију државе, могуће је да ће већ овог понедељка шалтери за овакву погодност бити – затворени.
Међутим, нико од оних који су већ добили позитиван одговор од Националне корпорације за осигурање стамбених кредита не треба да брине: субвенције ће им бити исплаћене без обзира на то што крајњи потпис још није дао министар за финансије, потврдио нам је јуче директор те корпорације Александар Јовић. Важно је да су њихови захтеви прошли кроз корпорацију и да су паре резервисане, јер је у буџету за ту намену остало још око 280 милиона динара.

До сада је обично пролазило у просеку око три недеље од подношења захтева банци и проверавања документације до саме реализације субвенционисаног кредита. Процедура је таква да банка захтев за кредит шаље Националној корпорацији која проверава кредитну способност клијента, а када га одобри поново враћа банци да направи уговор са подносиоцем. Потписани уговор потом се враћа Националној корпорацији која га прослеђује министарству финансија које такође контролише да ли потенцијални корисник најповољнијег зајма задовољава услове које држава поставља. На крају и министар даје последњи "параф".

Они који су прошли "трновит" пут до кредита кажу да је целокупна процедура веома спора, јер је неопходно прикупити много папира за разне институције.

Грађани су раније капарисали станове унапред јер су били сигурни да испуњавају услове за стамбене зајмове уз подршку државе. Али, после прве обуставе, пре нешто више од два месеца, постали су опрезнији и не дају аванс док од банке не добију новац.

Национална корпорација ће, међутим, од 10. маја престати да одобрава субвенцију државе због недостатка средстава условљеног привременим буџетским финансирањем. Уредбом о привременом финансирању је дефинисано да се за први квартал не може потрошити више новца него што је за ту намену потрошено у истом кварталу прошле године. У 2006. за субвенционисане кредите је одвојено 2,8 милијарди динара, а тренутно је у овом, другом кварталу остало још слободно поменутих око 280 милиона динара, што је довољно за више од 500 кредита.

Непостојање владе одлаже тако ређања многих животних питања, а велики проблем би могао да настане, упозоравају економисти, уколико дође до нових избора. Уместо правог буџета настављено би било привремено финансирање, због чега би издвајање новаца из државне касе морало да се  редукује, а питање је да ли би субвенционисани кредити онда били међу приоритетима, упркос податку да је из месеца у месец све више захтева за субвенционисане кредите. Они су, наиме, за многобројне породице, не само млађе, једина шанса и нада да дођу до стана, с обзиром на ниску каматну стопу и период отплате.

На пример, за некретнину вредну 50.000 евра за коју је потребно учешће од пет одсто (2.500 евра) добија се кредит од банке од 37.500 евра и субвенција од државе од 10.000 евра. Првих 20 година, уз камату од 6,9 одсто, колика је, рецимо, у Комерцијалној банци, банци се месечно враћа 283,8 евра, а држави, уз симболичну камату од 0,10 одсто годишње, последњих пет година по 167,09 евра.