"Путујући циркус" eколошки опасан

Од нашег специјалног извештача
Стразбур, маја – Европска унија је поносно најавила да њене чланице намеравају да до 2020. године радикално "сасеку" емисију угљен-диоксида, како би смањиле ефекат "стаклене баште" и помогле планети да се избори против прегревања. Истовремено, међутим, ЕУ наставља да загађује ваздух, поред осталог тиме што Европски парламент (ЕП) има два седишта – у Стразбуру и Бриселу.


"Зелени" посланици ЕП Каролина Лукас и Жан Ламбер су зато ових дана предложили да се убудуће заседања одржавају само у белгијској престоници, износећи рачуницу да би се тако емисија угљен-диоксида смањила чак за 20.000 тона годишње (колико се, иначе, овог гаса ослободи приликом 13.000 повратних летова на линији Лондон–Њујорк). Такође би се уштедело и 18 милиона евра годишње на путним трошковима и дневницама.

Позивајући се на управо објављено истраживање агенције "Еко-логика", они објашњавају да су ове цифре резултат здруженог дејства одржавања два седишта, и путовања посланика, особља ЕП, преводилаца и новинара између два града.

Недавно су "зелени" сакупили више од милион потписа којима се тражи да престоница француске покрајине Алзас, где се европски парламентарци састају само једном месечно на по неколико дана, уступи место Бриселу, али ово би било могуће – према одредбама Уговора о ЕУ из 1992. године – само уз сагласност свих 27 чланица Уније, а такво једноумље тешко да би се икада постигло.

У међувремену, "путујући циркус" (како злобници називају сељакање Европског парламента и његове пратње из Белгије у Француску и обратно) гута све више чистог ваздуха, у корист угљен-диоксида, тако што за собом вуче додатних петнаестак камиона са документацијом, храном и пићем, преноси бриселски "ЕУ обзервер".

Пошто већ није могла да заустави ове камионе и свиту коју опслужују, Европска комисија је одлучила да прибегне другој мери – да одобри плаћање такса, или путарина, за улазак у градове аутомобилима, какве већ постоје у Лондону и Стокхолму. Европски комесар за саобраћај Жак Баро је најавио да ће их уврстити у "Зелену повељу" ЕУ, кроз посебне одредбе о градској путарини. Уколико национално законодавство то не предвиђа, одлуку ће моћи да донесу локалне (градске) власти.

О такси за "загађиваче" који желе да уђу у град одскора размишља и Атина, загушена саобраћајем упркос систему "пар-непар", на снази већ годинама. Стокхолмско искуство из 2006. показује да је број аутомобила у центру опао за 25 одсто, време чекања пред семафорима у "шпицу" за 30 до 50 одсто и загађење угљен-моноксидом за 14 одсто, објављено је у Атини.

ЕУ има на уму још једну непопуларну меру за заштиту планете: прелазак са бензина на етанол. Иако промовисан као "еколошка алтернатива" фосилном гориву, етанол, међутим, може да изазове озбиљне болести повезане са смогом, тврде научници из САД. Професор еколошког инжењеринга на универзитету Стенфорд Марк Џекобсон сматра да око 4.700 људи годишње умре од болести органа за дисање проузрокованих озоном, супстанцом чији ниво у ваздуху етанол драстично повећава, нарочито у густо насељеним областима. "Можда је еколошки чист, али је свакако опасан по здравље људи", каже Џекобсон.

Док чекају на исход расправе међу заговорницима и противницима етанола, фармери у САД и Европи ужурбано сеју кукуруз, од којег се прави етанол. Како пишу светски медији, многи травњаци су већ претворени у кукурузишта, јер цена ове житарице непрекидно расте.