Американци прете ОМВ-у

Специјално за "Политику"
Праг, маја – Средином протекле недеље нафтни гигант ОМВ, највећа аустријска фирма, склопио је прелиминарни споразум са Ираном о експлоатацији гаса, вредан чак око 30 милијарди долара. Одмах су се огласиле САД и предочиле овој највећој нафтно-гасној фирми у средњој Европи да је, уколико потпише коначни уговор, чекају – америчке санкције.
Уговор, највећи који је Иран склопио с неком западном земљом после "исламске револуције" 1979, а који се у Аустрији сматра "послом столећа", припрема се у време када САД притискају друге земље да уведу санкције и изолују Иран због његовог нуклеарног програма. Вашингтон сумња да Иран спрема атомску бомбу, а и Европска унија, иако и даље преговара са Ираном, дели америчку бојазан од нуклеарног наоружавања ове земље у којој милитантни ислам има велики утицај.

Недавно је услед притисака из САД јапански конзорцијум три фирме одустао од уговора о експлоатацији нафте у великом иранском налазишту Азедаган. Но, ОМВ и Аустрија, која стоји иза фирме и овог уговора, чини се да не неће тако лако (или чак неће никако) подлећи том притиску.

 "Хоћемо да разговарамо са аустријским владом и фирмом. Покушаћемо да им објаснимо да сада није добро време за велике инвестиције у ирански нафтни или гасни сектор", изјавио је портпарол америчког Стејт департмента Шон Мекормак. Он је додао да би, ако се уговор склопи, против аустријског концерна могле бити уведене санкције – на основу закона из 1997. који обавезује америчку владу да казни сваку страну фирму која инвестира у ирански нафтни или гасни сектор више од 10 милиона долара.

Санкције би погодиле ОМВ, мада не фатално. Њеним акцијама се не тргује директно на Њујоршкој берзи, али је компанија заступљена на тржишту капитала у САД. Ирански уговор је, међутим, велики и сложен, ОМВ неће само експлоатисати плин на највећем светском налазишту Јужни Парс него ће поставити и фабрику за ликвефакцију (претварање плина у течност) гаса.     

Директор ОМВ Волфганг Рутендорсфер тврди да "фирма не чини ништа лоше. Санкције Савета безбедности ОУН према Ирану тичу се само материјала који се користи у нуклеарној енергетици и наоружању. Инвестирати у нафту и гас је легално". "Придржаваћемо се свих закона Аустрије, свих норми и закључака ЕУ и ОУН. Хоћемо да диверсификујемо енергетске изворе Европе и то је тај могући пут", додао је он, алудирајући на велику зависност низа европских земаља од руске нафте и гаса.

Коалициона влада социјалних демократа и народњака није против овог споразума. Према министарки спољних послова Урсули Пласник, споразум ће помоћи већој енергетској безбедности Европе и нема смисла спајати га са иранским нуклеарним програмом с којим нема никаква везе.

Аустрија није члан НАТО-а, а према трансатлантској сарадњи ЕУ и САД је доста уздржана. У 2002, уочи рата у Ираку, одлучно је одбила захтев Вашингтона за одобравање прелета  америчких авиона преко свог ваздушног простора.