Amerikanci prete OMV-u

Specijalno za "Politiku"
Prag, maja – Sredinom protekle nedelje naftni gigant OMV, najveća austrijska firma, sklopio je preliminarni sporazum sa Iranom o eksploataciji gasa, vredan čak oko 30 milijardi dolara. Odmah su se oglasile SAD i predočile ovoj najvećoj naftno-gasnoj firmi u srednjoj Evropi da je, ukoliko potpiše konačni ugovor, čekaju – američke sankcije.
Ugovor, najveći koji je Iran sklopio s nekom zapadnom zemljom posle "islamske revolucije" 1979, a koji se u Austriji smatra "poslom stoleća", priprema se u vreme kada SAD pritiskaju druge zemlje da uvedu sankcije i izoluju Iran zbog njegovog nuklearnog programa. Vašington sumnja da Iran sprema atomsku bombu, a i Evropska unija, iako i dalje pregovara sa Iranom, deli američku bojazan od nuklearnog naoružavanja ove zemlje u kojoj militantni islam ima veliki uticaj.

Nedavno je usled pritisaka iz SAD japanski konzorcijum tri firme odustao od ugovora o eksploataciji nafte u velikom iranskom nalazištu Azedagan. No, OMV i Austrija, koja stoji iza firme i ovog ugovora, čini se da ne neće tako lako (ili čak neće nikako) podleći tom pritisku.

 "Hoćemo da razgovaramo sa austrijskim vladom i firmom. Pokušaćemo da im objasnimo da sada nije dobro vreme za velike investicije u iranski naftni ili gasni sektor", izjavio je portparol američkog Stejt departmenta Šon Mekormak. On je dodao da bi, ako se ugovor sklopi, protiv austrijskog koncerna mogle biti uvedene sankcije – na osnovu zakona iz 1997. koji obavezuje američku vladu da kazni svaku stranu firmu koja investira u iranski naftni ili gasni sektor više od 10 miliona dolara.

Sankcije bi pogodile OMV, mada ne fatalno. Njenim akcijama se ne trguje direktno na Njujorškoj berzi, ali je kompanija zastupljena na tržištu kapitala u SAD. Iranski ugovor je, međutim, veliki i složen, OMV neće samo eksploatisati plin na najvećem svetskom nalazištu Južni Pars nego će postaviti i fabriku za likvefakciju (pretvaranje plina u tečnost) gasa.     

Direktor OMV Volfgang Rutendorsfer tvrdi da "firma ne čini ništa loše. Sankcije Saveta bezbednosti OUN prema Iranu tiču se samo materijala koji se koristi u nuklearnoj energetici i naoružanju. Investirati u naftu i gas je legalno". "Pridržavaćemo se svih zakona Austrije, svih normi i zaključaka EU i OUN. Hoćemo da diversifikujemo energetske izvore Evrope i to je taj mogući put", dodao je on, aludirajući na veliku zavisnost niza evropskih zemalja od ruske nafte i gasa.

Koaliciona vlada socijalnih demokrata i narodnjaka nije protiv ovog sporazuma. Prema ministarki spoljnih poslova Ursuli Plasnik, sporazum će pomoći većoj energetskoj bezbednosti Evrope i nema smisla spajati ga sa iranskim nuklearnim programom s kojim nema nikakva veze.

Austrija nije član NATO-a, a prema transatlantskoj saradnji EU i SAD je dosta uzdržana. U 2002, uoči rata u Iraku, odlučno je odbila zahtev Vašingtona za odobravanje preleta  američkih aviona preko svog vazdušnog prostora.