Опасности Савског језера

Питање безбедности купача на Ади Циганлији поново је отворено после два трагична догађаја која су се догодила већ на почетку сезоне. Одећа на телу средовечног мушкарца, које је пронађено прошле недеље на површини Савског језера, недвосмислено указује да покојник није пошао на пливање, већ да је у воду доспео трагичним случајем. Четрнаестогодишњи дечак који се утопио пре три дана није био пливач, а настрадао је у делу језера где није дозвољено купање. Његов нестанак је, нажалост, касно пријављен спасилачкој служби. Остали случајеви дављења нису имали трагичан исход, али су спасиоци већ више пута вадили утопљенике са дна језера и враћали их у живот. Савско језеро је према званичним статистикама у врху безбедности, јер се у просеку током сезоне утапа двоје од око три милиона купача. Истовремено, ово купалиште је веома опасно за оне који се не придржавају правила безбедности. Правила на месту где се окупља више стотина хиљада људи су нужност, веома проста и видно истакнута. Пише где се не сме улазити у воду.

Спасиоци највише стрепе за полупливаче, јер се они најчешће даве. Жарко Максић, шеф спасилачке службе, вадио је једног истог полупливача три пута током дана са дна језера. Каже да је на крају позвао полицију да одведу упорног камиказу.

Савско језеро је подељено у неколико зона и под надзором је спасилаца, који дежурају у чамцима и на обали свакога дана од 10 до 20 часова. Већ годинама није забележен случај утапања на месту и у времену за које они одговарају. У осталим деловима језера где купање није дозвољено, спасиоци нису у могућности да делују превентивно и због тога се тамо најчешће дешавају несреће.

Од тренутка када купач потоне, током неколико наредних минута, највише три до пет, траје борба за његов живот. Када се то догоди у зони безбедности, нема бојазни да ће спасилац помоћи купачу, али када је далеко од најближе спасилачке куле, живот дављеника зависи од тачности информације о томе где је потонуо и брзине којом ће она стићи до спасилаца.

Жарко Максић је за тридесетак година колико руководи спасилачком службом Аде Циганлије успео да спасе са дна језера стотине, вероватно и хиљаде људи, а неке и више пута.

Савско језеро је вишенаменско, у основној функцији водоснабдевања Београда и под највишим је степеном еколошке заштите. Отуда је нужно постојање водене флоре. Трава се шиша више пута у сезони и одржава се углавном изван домашаја ногу купача.

Неки верују да су за трагичну судбину многих купача одговорни џиновски сомови који живе у муљевитом дну, иако никада није било чврстих доказа да се тако нешто десило. Крупних сомова има у Савском језеру, али они нису опасни по људе, тврде ихтиолози.