Ко ће бити крив ако не успеју преговори

Премијер Ивица Дачић рекао је у Бриселу да је Србија спремна да учини све да би се испунили услови ЕУ за добијање датума, чак и на неке додатне кораке за то, али да је Хашим Тачи одбијао да прихвати овлашћења за предложену Заједницу српских општина на Косову. С друге стране, Тачи је тврдио да је Приштина била спремна на споразум, али да је Београд оклевао.

Ко ће на крају бити крив ако преговори не успеју?

Према оцени директора Канцеларије Владе Србије за сарадњу с медијима Миливоја Михајловића, тренутно је Београд „мета” међународне заједнице и њему се „фактурише рачун”. Дугорочно, најскупљу цену платиће Албанци на Косову.

У уверењу да ће ЕУ и САД бити одговорне за евентуални неуспех дијалога Београда и Приштине, он је, преноси Танјуг, рекао да је разговарао с колегама новинарима, Албанцима с Косова и да му је већина рекла: „Ми бисмо попустили, али не дају Американци”, те да је основно питање „ко се пита, а то је Запад.”

За посланицу Европског парламента Дорис Пак нема дилеме да ће власт у Београду бити крива ако Србија не добије датум. „Када Београд исправно протумачи знаке времена и сходно томе почне да дела, доћи ће до датума за почетак преговора са ЕУ. Ако то не уради, ми нећемо бити одговорни за то одуговлачење него искључиво власт у Београду. Онда ће се почетак приступних преговора поново отегнути”, казала је она.

„У међународним односима нема појма ’крив’”, истиче Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција”, и наводи да су ти односи прилично објективни и хладни. „Постоје преговарачке тактике, однос снага, интереси који се некад поклапају, а некад не”, објашњава он.

Србија, каже, треба да буде свесна да без ње неће бити нормализације односа. „Став САД и ЕУ, пре свега Немачке, јесте да је коначно решење за међународни и унутрашњи статус Косова Ахтисаријев план. Они ту неће променити зарез, ако не морају. Немогуће их је убедити у супротно. Међутим, оно што је могуће јесте да Србија буде чврста и да они увиде да је са Ахтисаријевим планом немогуће убедити Србију да потпише договор о нормализацији. Не заборавимо да је њима потребна Србија, у том смислу”, додаје Јовановић.

Само уколико Србија покаже да је у стању да заустави изградњу међународно-правног субјективитета Косова, да изгради јединство са Србима са КиМ и да неће јурити датум по сваку цену, само онда ће, мисли овај наш саговорник, они размислити о неком уважавању.

„Уколико под овим условима не добијемо датум – не треба кривити наше преговараче, јер им објективно ништа није понуђено. Али да би им нешто додатно понудили, наше поруке морају бити чвршће и датум у јуну не треба да буде јавна опсесија”, сматра Јовановић.

Политички аналитичар Бранко Радун каже да је јасно ко је крив, ако се зна да је српска страна била спремна на компромис, за који би је део јавности и осудио, а да албанска страна није била нимало спремна да попусти. „Одговорна је ароганција Приштине иза које стоји подршка САД. ЕУ се ту показује немоћном да решава проблеме на континенту, а САД добијају шансу да на томе поентирају и да преузму контролу над преговарачким процесом”, каже и додаје да Србији, ма како парадоксално звучало, одговара да преговори не успеју, а при том да то не буде нашом кривицом. „Наиме формат преговора под покровитељством ЕУ уместо УН и како су постављени нису нашој страни дали скоро никакав маневарски простор. Боље је да преговори пропадну него да на њима будете поражени, јер није циљ преговора да успеју по сваку цену, већ да се заиста постигне компромис. Ово што је било на столу није компромис већ пораз за Србију. Не знам ко би нормалан могао то да прихвати у Србији и ко је очекивао да би Србија могла на то пристати”, закључује Радун.