Клуб у Стаљиновом бункеру

Посетиоци Москве могли би овог лета да потраже Котелнически переулок, и негде око броја 115, силазак у новоотворено "подземље хладног рата" – Стаљинов бункер на 60 метара испод земље, прилагођен тромесечном животу и раду три хиљаде људи, без зависности од икаквог спољног снабдевања. Бункер је мамутски лавиринт ходника, сала и канцеларија, чију тишину ремети једино тутањ подземне железнице, с линијама значајно изнад склоништа. Почет је 1952. и изграђен 1956, да би у случају нуклеарног рата био утврђено командно место средстава везе, што се (срећом по свет) ипак избегло. Горе, на површини, ни данас нема ничег необичног, осим једне ужурбане уличне раскрснице недалеко од метроа Тагањска. Али, ако се остваре планови анонимног власника мало познате фирме која је овај објекат купила на аукцији, Стаљинов ратни штаб везе могао би ускоро постати својеврсни забавни клуб. Тврди се да ће ту бити ресторани, кафетерије, па чак и руска "бања". Но, обавезно и "музеј хладног рата", обавештени су руски новинари којима је објекат показан. Њихова посета рекламирана је на компанијском сајту, уз обавештење да је место приступачно и екскурзијама.

Дакле, купите улазницу и напред за Џејмсом Бондом – лифт у који ћете ући, стропоштаће вас у дубину, за висину једне зграде од приближно двадесет спратова.

Склониште је било у надлежности совјетског Државног телеграфа, без обзира на то што су у њему, уз цивиле, радила и војна лица. Осамдесетих, Телеграф је чак почео да модернизује објекат, али посустао је захваћен тенденцијом замирања СССР-а. Почетком деведесетих извори државног финансирања су пресушили, издаци су сведени на најосновније одржавање – да би, у једном тренутку, "све што је могло бити занимљиво, или је имало вредност, било покупљено и однето", препустивши бункер запуштању.

Срећом, електрогенератори су на месту и необично подземље није без струје. Систем за пречишћавање и упумпавање свежег ваздуха је у погону, па је могућно "сићи у подрум" и разгледати мрежу тунела, од којих су поједини дугачки и по 600 метара. Тмурни су и празни. Други, имају на зидовима остатке металног панела. То је знак да је својевремено цело ово склониште било изнутра обложено. Од водича се може чути да је у салама бункера у то време био паркет и да су ходници чак имали тепихе, а људи који су ту радили имали су на себи обавезне беле мантиле.

Ту и тамо, понегде су још на зиду таблице са упозорењем. На пример, "Пролази на територији објекта су тесни, буди опрезан." На прашњавом телевизору "преживео" портрет Карла Маркса. На другом  месту, на зиду, плакат с дијаграмом расклопљене пушке. А у једном тунелу још су на шинама вагони, употребљавани у унутрашњим радовима, препричали су први посетиоци.

У време њихове посете, радници новог власника управо су бетонирали под просторије у којој ће се организовати "музеј хладног рата". Поставка изложбе прилагодиће се ономе чиме се располаже. Нешто од предмета затечено је приликом преузимања објекта, а понешто је купљено накнадно, с обзиром на то да одговара тематској намени. Рецимо, постоје оригинални примерци писаћих машина, старих телефона, и справа за мерење унутрашње радијације. Сви ти предмети су очишћени, углачани и изложени. Идеја је да се заштићени командни центар реконструише, верно колико је год то могућно.

За сваки случај, ако некоме све то не буде довољно инспиративно, имаће могућност да свој доживљај потражи посетом кафетерији "у средишту земље", укључујући и прилику да "сручи" у себе руску вотку, какву су несумњиво пили и у време хладног рата.

Неке од тајни овог места остаће ипак неоткривене.

На пример, где су три тајна улаза у подземни простор? О једном се нагађа да је у комплексу метро станице Тагањска. Наводно, користи се при доласку у подземље радника који обнављају просторије, ноћу, ван часова саобраћаја подземне железнице. Ето коначно загонетке посетиоцу, остављене да је можда сам решава.