Уверљив сигнал спушта кочницу

Нема у овом тренутку разлика у оцени да би нова, демократска влада Србије отворила могућност наставка преговора о стабилизацији и придруживању са Европском унијом. Има, међутим, великих недоумица око тога шта је све потребно да Србија уради како би Брисел најзад закључио да спремност на сарадњу са Хашким трибуналом овде постоји и, на основу тога, преломио да спусти "ручну кочницу".

У минули четвртак, 3. маја, навршила се година од одлуке ЕУ да одложи преговоре о споразуму, због несарадње са Хагом и чињенице да власти у Београду нису том суду изручиле генерала Ратка Младића. У међувремену, ништа се није променило: у Бриселу ових дана опет истичу да је услов за наставак преговора и даље исти, да се чека да српске власти "искажу јасну политичку решеност и предузму опипљиве и делотворне кораке који воде хапшењу преосталих оптужених од хашког суда".

Да ли се иза ове флоскуле – да нова српска влада "држи кључеве" обнове преговора, тиме што ће послати уверљив сигнал ка ЕУ– ипак, крије још неки услов за њихово "одмрзавање"?

– И даље ЕУ поставља технички услов да буде формирана влада јер, просто, Европској комисији треба саговорник. Други услов јесте сарадња са трибуналом у Хагу, односно активности за остваривање те пуне сарадње – каже Тања Мишчевић, директорка Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, која на питање шта конкретно значи "пуна сарадња" нема сасвим прецизан одговор.

– По закључцима Савета министара, та "активност" тешко се може сасвим конкретно тумачити. Да ли то значи да оптужени буду у Хагу, да се лоцирају, да се ухапсе или би та "активност" значила оживљавање Акционог плана за сарадњу са Хагом, јасно опредељивање владе за сарадњу  са Хагом, у овом моменту – наглашава она – заиста нема прецизне дефиниције.

Мирољуб Лабус, који је, по прекиду преговора, лане поднео оставку на место потпредседника Владе Србије и шефа преговарачког тима, изјавио је, пре три дана, да ће Србија бити у озбиљном проблему уколико ДСС добије места премијера и директора БИА, па да ће јој, стога, ЕУ бити далеко.

Та прича о персоналним условима уопште није актуелна у овом моменту, тврди Мишчевићева. Само је у једном закључку Савета министара ЕУ поменута потреба да у новој влади буду нови људи на челу безбедносних структура, али "никада није било конкретизације".

Иза свих спекулација које су се овде у том смислу појављивале – те да Брисел тражи да министар унутрашњих послова буде особа икс или особа ипсилон или шеф БИА овај или онај – налазио се, према виђењу Ксеније Миливојевић, генералног секретара Европског покрета у Србији, став да држава треба да буде ефикасна. Заправо, из Брисела је, каже, поручивано да би било добро да се на челу институција надлежних за сарадњу са трибуналом нађу људи који ће обезбедити да се та сарадња ефикасно одвија.

С друге стране, "мешавина неколико фактора" упућује на то, каже социолог Милан Николић, да у ЕУ постоји спремност да се преговори наставе што је пре могуће. Он верује да при доношењу нове одлуке ЕУ неће бити тако тврда, као досад.

– Када планирате некоме да одсечете табан, ви нећете да му заврћете уши што није завршио домаћи задатак – истиче он и уверава нас да ако Европи буде добро ишло на Косову, онда се уопште неће више причати о Младићу. Поред тога, Европа зна да се прилично прешла са превеликим условљавањима према Србији, затим, знају да су направили грешку што за Србију нису прихватили "хрватски модел" (да се конкретно нешто да, па да се онда условљава), као и да има знакова да су Руси веома заинтересовани да дођу у Србију, па да Србија сада нема само једну алтернативу – одлазак према ЕУ, него и да се указују и друге могућности.

Отуд, "најбоље могуће решење", које износи Мишчевићева, не звучи сасвим нереално: уколико добијемо нову владу, она би већ у септембру могла да парафира споразум са ЕУ, а да га потпише већ почетком следеће године. Први позитиван политички сигнал о наставку преговора, према том сценарију, могао би да се чује већ око 20. овог месеца, са седнице Савета министара ЕУ. Онда би одлуку о наставку могла да донесе Европска комисија, која је те преговоре и прекинула. За завршетак преговора потребно је, затим, веома мало времена, а за то да се чланице ЕУ упознају с постигнутим договором, обично, један до три месеца.

Не буде ли, пак, владе, не само да би ова година била изгубљена за процес евроинтеграције, већ би, како тврди Мишчевићева, тај процес у Србији замро "за дуги, дуги период".