Шта је српски бренд

Швајцарска је позната по сиревима, Италија по винима. Туристима је, ма где се они нашли, постао значајнији укус земље од неке карактеристичне ситнице? Има ли, међутим, Србија свој бренд? И да ли су српски брендови иконе, опанци, шајкаче, фрулице, или је коначно дошло време да раскрстимо са прошлошћу и свету покажемо да се и у Србији нешто ново ствара и да странцима понудимо да са овог простора нешто окусе.

Вођен овом идејом Бранко Нешић је у Београду отворио "Ракија бар". Пошто би је пробали, гости би се запитали где тај укус (и мирис!) Србије могу да купе. Тако је настала и мала продавница поклона на Теразијама названа "Сто укуса Србије". По броју ајвара, ракија, вина, џемова, а ускоро ће се ту наћи печурке и српски сир, Нешић је већ премашио "стотку".

– Око 50 одсто купаца у овој продавници поклона су странци који желе да им то буде лепо упаковано – каже Нешић. Али, ми смо им доскора били познати по много мрачнијим темама. Нажалост, још немамо адекватне смештајне капацитете, књижице водиче, а причамо о продавницама поклона?

Да је Бранко Нешић пун пословних идеја показује најновија. Са власником прве радионице за израду чоколаде и различитих ђаконија прављених по белгијској методи, али према српским рецептима, Александром Марићем, одлучио је да направи чоколаду са ракијом, нешто као "шери"

– Доскора сам морао да добро размислим шта да покажем гостима и где да их одведем. Па, побогу, на сваком ћошку у Њујорку имате да купите мајицу са натписом "Ја волим Њујорк" – упозорава Марић.

Ипак, Синиша Димитријевић, власник продавнице "Благодарник" на београдској Славији, каже да сами још нисмо схватили како не можемо постојати без цркве. Као да странци више поштују нашу прошлост него ми сами. У његову продавницу сувенира сачињених у српским манастирима (везени пешкири из Раванице, мелем, лосион, гел и кантарионово уље из Ћелије Пиперске, тврдошко вино, салате са шампињонима из Сопоћана, итд.) они стално долазе.

– Мало је земаља које на својим заставама имају крст, а много је времена требало да нам се он врати – каже Димитријевић и напомиње – наше фреске су вредније од већине слика по најпознатијим музејима Европе, а неке су потпуно напуштене и незаштићене.

Жозеф Лончар, наш познати стручњак за маркетинг, каже да не постоји српски бренд, већ локални, регионални и међународни. Наша земља, међутим, има јако мало локалних, мало мање регионалних и готово да нема међународни бренд.

– Значајне робне марке се не праве декларацијама, посебним мерама неке државе или владе, већ се стварају на тржишту, а успевају они који отпочну активну тржишну утакмицу и у њој победе. Да би могли да играју утакмицу, произвођачи, међутим, морају знати правила. У томе и јесте један од највећих проблема Србије – упозорава Лончар. – Бренд има један велики хендикеп! На његово стварање утиче земља порекла, а у међународној пракси није познат случај да је из земље о којој влада лоше мишљење прихваћен неки бренд.