Ерос са укусом и мирисом Медитерана

Прерано је отишао Хосе Хуан Бигас Луна. Медитеранац са стилом. Каталонски филмски редитељ, концептуални уметник, архитекта, сликар и дизајнер, произвођач врхунског вина и шунке.

Шпански и европски филм изгубио је једног од највећих еротомана и сликара живота у најсировијем облику на великом филмском платну. Са Бигасом Луном одлази и филмска еротика и неспутани еротски призори изузетне визуелне рафинираности, уз помоћ којих је овај елитни уметник успевао да на широкотржиштепласира и најбизарније теме, своје необичне а животне приче и ексцентричне ликове, истражујући сексуалну и емоционалну неприлагођеност у контексту друштвене репресије.

Врхунац тога је сцена из „Шунка, шунка”, филма чије се јасне алегорије односе на свеукупно шпанско друштво располућеноизмеђу традиције и модерног схватања живота, у којем се еротска глад преплиће са стварним осећајем глади и исконском потребом и пожудом за храном. Хозе Луис (Жорди Мола) у тренутку вођења љубави са Силвијом (Пенелопе Круз) љуби њене брадавице и говори како једна има укус омлета, а друга укус шунке. А онда, сцена пољупца Раула (Хавијер Бардем) и Силвије, која се налази на другом месту антологије најеротскијих сцена на великом филмском платну. (Прво место заузима пољубац Керија Гранта и Ингрид Бергман у „Озлоглашеној”.)

Сви Лунини филмови су прштали од ероса са укусом и мирисима темпераментног Медитерана. Управо је он филмски открио тај јужњачки сексепил (па и мачизам), баш као што је са својим невероватним „радаром” за звезде у успону, свету открио звезде попут Хавијера Бардема, Пенелопе Круз, Франческе Нери, Матилде Меј, Леонор Ветлинг и др.

Свој први филм „Тетовирање” је Бигас Лунаснимио још 1976. године, а већ са другим филмом „Билбао” (1978)почело је његово истраживање сексуалних слобода после смрти диктатора Франка. Европску филмску сцену уздрмао је провокативном еротском драмом „Раздобља Лулу” (са Франческом Нери), а онда је уследила и његова славна „Иберијска трилогија” са филмовима „Шунка, шунка” (1992), „Златна јаја” (1993) и „Месец и сиса” (1994). После тога је Луна снимио и „Собарицу са Титаника”, „Волаверунт”, „Звук мора”, али је много више, у својим активностима, био уроњен у мултимедијалне пројекте међу којима је програм „Кабаре Иберико” у култном кафићу „Плата” у Сарагоси.

Није тајна да је Бигас Луна каријеру започето шездесетих година прошлог векау свету дизајна, да се активно бавио ликовном уметношћу, да га је очаравао дигитални свет и његове могућности. Био је жестоки борац против онлајн пиратерије. На шпанским телевизијским станицама био је чест гост и увек је са великим уживањем промовисао медитерански стил живота, укусну кухињу (био је познати гурман), вина којаје сам производио у свом винограду, шунку од свиња које је узгајао у шумама шпанске покрајине Екстремадура.

Хосе Хуан Бигас Луна је уживао у малим стварима и изнад свега је волео живот. Битку са раком није добио. Луна је преминуо 6. априла у 68. години. До последњег тренутка радио је на припремама научнофантастичног филма „Друго порекло”, према књижевном предлошку Мануела де Педроле. У Тарагони, у дому у којем је живео и преминуо, остале су његова супруга и три ћерке.