Eros sa ukusom i mirisom Mediterana

Prerano je otišao Hose Huan Bigas Luna. Mediteranac sa stilom. Katalonski filmski reditelj, konceptualni umetnik, arhitekta, slikar i dizajner, proizvođač vrhunskog vina i šunke.

Španski i evropski film izgubio je jednog od najvećih erotomana i slikara života u najsirovijem obliku na velikom filmskom platnu. Sa Bigasom Lunom odlazi i filmska erotika i nesputani erotski prizori izuzetne vizuelne rafiniranosti, uz pomoć kojih je ovaj elitni umetnik uspevao da na širokotržišteplasira i najbizarnije teme, svoje neobične a životne priče i ekscentrične likove, istražujući seksualnu i emocionalnu neprilagođenost u kontekstu društvene represije.

Vrhunac toga je scena iz „Šunka, šunka”, filma čije se jasne alegorije odnose na sveukupno špansko društvo raspolućenoizmeđu tradicije i modernog shvatanja života, u kojem se erotska glad prepliće sa stvarnim osećajem gladi i iskonskom potrebom i požudom za hranom. Hoze Luis (Žordi Mola) u trenutku vođenja ljubavi sa Silvijom (Penelope Kruz) ljubi njene bradavice i govori kako jedna ima ukus omleta, a druga ukus šunke. A onda, scena poljupca Raula (Havijer Bardem) i Silvije, koja se nalazi na drugom mestu antologije najerotskijih scena na velikom filmskom platnu. (Prvo mesto zauzima poljubac Kerija Granta i Ingrid Bergman u „Ozloglašenoj”.)

Svi Lunini filmovi su prštali od erosa sa ukusom i mirisima temperamentnog Mediterana. Upravo je on filmski otkrio taj južnjački seksepil (pa i mačizam), baš kao što je sa svojim neverovatnim „radarom” za zvezde u usponu, svetu otkrio zvezde poput Havijera Bardema, Penelope Kruz, Frančeske Neri, Matilde Mej, Leonor Vetling i dr.

Svoj prvi film „Tetoviranje” je Bigas Lunasnimio još 1976. godine, a već sa drugim filmom „Bilbao” (1978)počelo je njegovo istraživanje seksualnih sloboda posle smrti diktatora Franka. Evropsku filmsku scenu uzdrmao je provokativnom erotskom dramom „Razdoblja Lulu” (sa Frančeskom Neri), a onda je usledila i njegova slavna „Iberijska trilogija” sa filmovima „Šunka, šunka” (1992), „Zlatna jaja” (1993) i „Mesec i sisa” (1994). Posle toga je Luna snimio i „Sobaricu sa Titanika”, „Volaverunt”, „Zvuk mora”, ali je mnogo više, u svojim aktivnostima, bio uronjen u multimedijalne projekte među kojima je program „Kabare Iberiko” u kultnom kafiću „Plata” u Saragosi.

Nije tajna da je Bigas Luna karijeru započeto šezdesetih godina prošlog vekau svetu dizajna, da se aktivno bavio likovnom umetnošću, da ga je očaravao digitalni svet i njegove mogućnosti. Bio je žestoki borac protiv onlajn piraterije. Na španskim televizijskim stanicama bio je čest gost i uvek je sa velikim uživanjem promovisao mediteranski stil života, ukusnu kuhinju (bio je poznati gurman), vina kojaje sam proizvodio u svom vinogradu, šunku od svinja koje je uzgajao u šumama španske pokrajine Ekstremadura.

Hose Huan Bigas Luna je uživao u malim stvarima i iznad svega je voleo život. Bitku sa rakom nije dobio. Luna je preminuo 6. aprila u 68. godini. Do poslednjeg trenutka radio je na pripremama naučnofantastičnog filma „Drugo poreklo”, prema književnom predlošku Manuela de Pedrole. U Taragoni, u domu u kojem je živeo i preminuo, ostale su njegova supruga i tri ćerke.