Завио село у црно

Велика Иванча је завијена у црно, али ће њен житељ Милован Костадиновић тај дан да рачуна као други рођендан. Убица Љубиша Богдановић се зауставио баш код његове куће. Дом у којем Костадиновић живи са супругом био је следећи на мети. Срећом, наишла је полиција.

– Љубиша је дошао на нашу капију. Тада је набасао на патролу. Видевши их, почео је да бежи. Зауставио се доле, низ улицу. И пуцао себи у главу – објаснио је Костадиновић.

Све ове чињенице испричали су му полицајци, јер је у тренуцима кад је починилац био пред њиховом кућом брачни пар спавао.

И Костадиновићи и други мештани сагласни су у једном: Богдановић ничим није одавао утисак да би могао да почини ни далеко мањи, а камоли овако стравичан злочин. Неки од житеља кажу како је прекјуче помагао у комшилуку око баштенских послова. Поштен, добар домаћин, комшија који није био у завади ни са ким у селу и никада није правио проблеме...

Од наоружања имао је наслеђену пушку и пиштољ ЦЗ 88 којим је починио злочин, али који до јуче „никад није изнео из куће”. Евентуалне разлоге масакра траже у Богдановићевој прошлости, коју сви одреда „одмотавају” после јучерашњег догађаја.

– Кад је Љубиша био дете, отац му се убио. Прошле године умро му је и брат од стрица. Синовац му је имао проблема због којих је био и у душевној болници. Љубиша је учествовао у рату у Славонији, код Мирковаца. Он и његов син радили су до претпрошле године за једну словеначку фирму која има представништво у Младеновцу, али су проглашени вишком. После тога су се бавили пољопривредом – говоре мештани окупљени у засеоку Превале, одакле се широм света пронела вест о масовном убиству.

Неки од житеља дошли су и из околних села кад су чули шта се догодило. Били су зачуђени бројним новинарским екипама које су се сјатиле у Велику Иванчу. Репортажна кола нису послале само домаће ТВ станице, већ и кинеска и хрватска телевизија. Улицом Стублина непрестано су пролазили полицијски аутомобили, амбулантна возила, комбији за пренос тела настрадалих на Институт за судску медицину и аутомобили родбине жртава која је пристизала.

Да се нешто страшно десило у Великој Иванчи, могло је да се закључи већ по улазу у ово село разбацаних кућа од око 2.000 становника. Многи житељи су у групицама пред својим домовима коментарисали дешавања која су их држала у неверици. Тако је место до којег не постоји ни путоказ који би намернику указао где да скрене како би стигао довде, услед немилог догађаја, постало ударна вест у светским медијима.

Д. Буквић

-----------------------------------------------------------

Шта је узрок злочина

У локалној заједници не постоје службе за заштиту менталног здравља и службе за континуирани третман оболелих од психозе

Злочини су увек знак великих и озбиљних психичких поремећаја, углас говоре стручњаци за душу који сматрају да је стравичном злочину у Великој Иванчи највероватније кумовала велика депресија, озбиљна психоза или нелечени посттрауматски стресни поремећај.

Др Зоран Ђурић, неуропсихијатар са Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, каже да је веома тешко и незахвално радити психолошку постмортем аутопсију и нагађати шта је било окидач за ова стравичан злочин, „али чињеница да је овај човек прво насрнуо на чланове своје најближе породице говори о томе да је нека суманута идеја покренула овај чин. Друга варијанта је да је он имао поремећај личности, али у том случају од његових најближих комшија не бисмо слушали да је у питању био ’тих, миран и повучен комшија’ већ да је био преке нарави и често правио инциденте”.

„По мом људском и професионалном искуству, такав стравичан злочин може да почини особа која је оболела од шизофреније или тешко емоционално нестабилна особа. Највероватније је да је човек имао неке императивне халуцинације, идеје гоњења или идеју да је ’цео свет против њега’, а ове идеје се обично јављају у оквиру озбиљних менталних обољења као што је психоза. Чињеница да је он после масакрирања ближњих дигао руку и на себе говори о томе да је он ипак делимично био свестан свог чина и да је хицем из пиштоља упереним у своју главу покушао да угуши глас савести”, каже др Зоран Ђурић.

Др Милан Станојковић, неуропсихијатар из психијатријске болнице „Горња Топоница” код Ниша, каже да се овакве несреће дешавају и због тога што у локалној заједници не постоје службе за заштиту менталног здравља и службе за континуирани третман оболелих од психозе, и поставља (реторичко) питање: „Како је могуће да се у земљи у којој постоји више од 950 психијатара, 6.000 психијатријских постеља, 46 стационарних психијатријских установа, четири велике психијатријске болнице и велики број психолога и социјалних радника дешава хаос на терену?”

Он примећује да су у последње време често дешава да особе које су отпуштене из психијатријских болница, почине „инцидент” и додаје да стручњаци за душу немају увид шта се дешава са њиховим пацијентима и да ли узимају терапију након изласка из болнице.

С обзиром на то да у заједници не постоје службе за континуирани третман оболелих од психозе, психијатри нису у стању да контролишу стање менталног здравља својих пацијената када потпишу отпусну листу”, објашњава наш саговорник.

Он подсећа да је у нишкој општини Медијана од 2005. до 2008. реализован пилот-пројекат у оквиру кога су праћени психијатријски болесници који су отпуштени из психијатријске болнице „Горња Топоница” код Ниша. У том периоду није се догодио ниједан „инцидент”, закључује наш саговорник и додаје да резултати тог пројекта веома илустративно сведоче да се мора омогућити континуирани третман особа са психозом када изађу из болнице.

Катарина Ђорђевић

------------------------------------------ 

Ђукић-Дејановић: Боравак на ратишту није узрок убистава

БЕОГРАД – Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић оценила је данас да то што је убица био на ратишту сигурно не може бити узрок данашњег вишеструког убиства у селу Велика Иванча, у којем је убијено 13 људи.

„То не може бити непосредни разлог. Трауме из рата и последице тих траума кроз пострауматски стресни поремећај иду неколико дана до неколико недеља од момента трауме”, казала је Ђукић Дејановић за Радио-телевизију Србије.

Славица Ђукић Дејановић, која је лекар специјалиста психијатрије, сматра да треба превентивно деловати, а тамо где нема психијатара, лекари опште праксе треба да буду обучени да праве скрининге и рану дијагнозу менталних проблема.

„Овакве ситуације могу се спречити тако што ће се особе високог ризика чешће контролисати, са њима чешће разговарати и ставити их у групу ризичних за ментално разбољевање”, казала је Ђукић Дејановић.

Славица Ђукић Дејановић сматра да би такве прегледе требало вршити у интервалима краћим од три године.

У селу Велика Иванча код Младеновца, Љубиша Б. убио је рано јутрос 13 људи. Он и његова супруга су у тешком стању и лекари београдског Ургентног центра боре се за њихове животе. Објављена је његова биографија, у којој се наводи да је био 90-тих година на ратишу у Хрватској и да је прошле године изгубио посао. Бета