Стари услови, нови попис

Да ли је остварива идеја председника Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу, Зорана Станковића ,да се понови попис становништва у те три општине на југу Србије, или је тај предлог статистичка и политичка утопија? Станковић је предложио да се у октобру или новембру обави попис у три општине на југу Србије, како би се стекла права слика о броју становника тога подручја. Он је оптимистички изјавио да верује у такву могућност, подсетивши да су Албанци с југа Србије бојкотовали последњи попис становништва.

Могуће је да Станковићев оптимизам има подлогу у политичком договору између централне власти у Београду и локалних албанских лидера на југу Србије, јер Неџат Бељуљи, потпредседник Демократске партије, странке чији је лидер Нагип Арифи, председник општине Бујановац, каже да је став те партије да попис становништва на југу Србије треба да се обави.

– Потребно је да имамо базу података, како бисмо аплицирали у разним пројектима. Мислим да држава Србија сада треба да покаже добру вољу и штампа пописне обрасце и на албанском језику. Такође је потребно да пописивачи буду пропорционално заступљени, према слици становништва у три општине на југу Србије – каже Бељуљи.   

Народни посланик и председник Партије за демократско деловање Риза Халими подсећа да је позив на бојкот пописа становништва 2011. године упутила Скупштина албанских одборника ове три општине.

– Ако се планира попис за јесен, треба хитно створити повољну политичку атмосферу на југу Србије, која подразумева да треба престати са дискриминацијом Националног савета Албанаца – предлаже Халими, наводећи, уз адекватну етничку структуру пописивача, као и штампање образаца на албанском језику, решавање још једног питања – проблема правно „невидљивих Албанаца”.

То су, каже Халими, избеглице на Косову, који се у последње две године бришу из евиденције о пребивалишту.

То су управо били и основни разлози зашто су Албанци са југа Србије бојкотовали попис: зато што обрасци нису били штампани на албанском језику, као и то што су албански политички прваци сматрали да етнички састав пописивача на терену није одговарао етничкој слици у три општине. Хоће ли у Београду пристати на услове на које нису пристали прошле године?   

Демограф Горан Пенев слаже се да је евентуално понављање пописа искључиво политичко питање. Управо је Пенев, од некадашњег Савезног завода за статистику Југославије, био ангажован да, заједно са професором Душаном Брезником, уради процену броја становника на Косову и Метохији и општинама Бујановац и Прешево, јер је становништво албанске националности бојкотовало попис становништва 1991. године.

– Сада је питање да ли може да се уради нови попис на југу Србије. Нешто слично је учињено у Македонији 1994. године. Албанци су бојкотовали попис 1991. године, с тим да је у Македонији извршен комплетан нови попис на целој територији те земље три године касније – истиче Пенев.

Начелница Одељења за попис у Републичком заводу за статистику Снежана Лакчевић, међутим, објашњава да су пописни обрасци штампани на ћирилици, јер је ћирилица у службеној употреби у Републици Србији.

– Нисмо могли да користимо више од једног језика, због софтвера за оптичко препознавање слова и бројева који је коришћен за унос пописних образаца, односно података у електронску базу. Подсећам да су пописивачи могли да, одговоре које добијају, записују и ћирилицом и латиницом – прецизира Лакчевић.

------------------------------------------------------------------

Било је превода на албански језик

– Сваки пописивач је имао обавезу да са собом увек носи вишејезичну збирку пописних образаца и на албанском језику, као и на језицима још седам националних мањина. Ако је испитаник желео да током пописивања прочита питање на свом матерњем језику, пописивач је био у обавези да му да ту вишејезичну збирку. Национални савет Албанаца је превео пописне обрасце на албански језик у тим вишејезичним збиркама – објашњава Снежана Лакчевић, додајући да је РЗС на албански језик превео и методолошка и организациона упутства за попис.