Немањин храм васкрсава

Нови Пазар – Одмах после манастирске славе Ђурђевдана са Ђурђевих ступова у Расу одјекиваће поново, као и минулог лета, ударци чекића и длета. Мајстори ће настојати да клесањем и зидањем, каменом и сигом, изглед задужбине великог жупана Стефана Немање приближе некадашњем.
Прошлог лета завршен је олтарски део и северна певница и обновљена трпезарија краља Драгутина. Овог лета, почеће да "расту" куле (ступови) по којима је манастир добио име. Игуман манастира, отац Петар, прича о плановима да Ђурђеви ступови поврате изглед какав су имали у време Немањића и какав се да замислити на основу пројеката покојног др Јована Нешковића и мермерне макете која се чува у манастирском лапидаријуму.

До манастира је изграђен пут, у конаке, обновљене и освештане за Васкршњи Ђурђевдан пре пет година, сместило се десетак монаха и искушеника. Отац Петар каже да би их било више али – мало је ћелија. Зато је у плановима и проширење конака и довођење воде до манастира, измештање ложионице, да дим не иде ка цркви.

Ипак, сложиће се манастирско братство, највидљивија је духовна обнова коју Ђурђеви ступови шире са крова Србије, како воли да каже епископ рашко-призренски Артемије. Јеромонах Герасим прича о све већем броју младих људи који долазе у походе светињи да овде потраже мир после животних изазова, неки се радо лате алатки да помогну мајсторима и монасима.

Три века су Ђурђеви ступови чекали на свој васкрс и долазак првих монаха. Манастир је срушен пред Велику сеобу под Чарнојевићем, калуђери су отишли у Угарску, а Турци су манастирски камен возили за изградњу градске тврђаве у Новом Пазару. Упорне молбе патријарха Мојсија у томе су их зауставиле 1722. године.

Више од три века Ђурђеви ступови су били у рушевинама. Последње године под османлијском влашћу, 1912. Ђурђеви ступови су, иако порушени, поново рушени. Турци су се, каже историја, пред српском војском која се налазила на Соколовици иза Дежеве, утврдили у манастиру и артиљеријом тукли ослободиоце.

Кажу да српски нишанџија није имао избора него се прекрстио и рекао:

"Опрости, свети Ђорђе, али кад си пустио Турке код себе, пусти и мене да распалим по њима". Граната је разнела манастирску куполу, али и отерала турску војску са тог утврђења. Према неким записима, српски војници су, да би се искупили због срушене куполе, око манастира засадили борову шуму.

Ђурђеве ступове Стефан Немања је и саградио у знак велике победе над Византијом, 1771. године, означавајући подвиг тријумфалним кулама – ступовима. Легенда каже да је, док је био заточен у пећини, велики жупан упућивао молитве светом Георгију да га избави, и обећао му храм на брду, једином које је из пећине могао да види.

Крај манастира су, каже легенда, своју снагу одмеравали и Марко Краљевић и Муса Кесеџија. На брду Кулеш, преко Дежевске реке, четири километра од манастира и сад се налазе два камена од по три метра у пречнику, допола урасла у земљу. Марко је надмашио Мусу за неколико метара.

Археолошка истраживања педесетих година прошлог века, када је код Петрове цркве пронађен гроб илирског достојанственика са обиљем драгоцености, поново су оживела легенду. По њој од Петрове цркве до Ђурђевих ступова постоји тунел дуг два километра. Тамо је наводно замакло девет мазги натоварених златом. Из тунела нису изашле ни оне ни водичи. Пијуком и крампом, ноћу и са надом, и сад се јаве понеки који траже пут до тунела и драгоценог товара.

– Ово место, ово брдо, не само да је српски Синај, него је ово и српска гора Тавор, јер овде су Срби доживели преображење – поручује редовно у ђурђевданским беседама владика Артемије.

"Како је дивно, Господе, кад храм васкрсава", поје на многим манифестацијама музички састав "Ступови" у оквиру мисионарско-приложничке акције у којој верници у Србији и расејању прикупљају средства за обнову манастира на крову Србије.

С. Бакрачевић

-----------------------------------------------------------

Данас је Ђурђевдан

Српска православна црква данас слави Светог великомученика Георгија. Ђурђевдан је један од најомиљенијих народних и уједно највећи пролетњи празник који се увек слави 25. априла по јулијанском, односно 6. маја по грегоријанском календару.

Георгије славни и победоносни светитељ, један од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру родио се у Каподокији као син богатих и благочестивих родитеља. Са 20 година већ је био трибун у Диоклецијановој царској војсци у време почетка великог прогона хришћана. Георгије је доспео у тамницу јер је јавно исповедао Христа. Иако мучен, вером је чинио чуда. Многи су се угледали на њега и примили хришћанство, а међу њима је била и царева супруга Александра. Због тога су заједно и осуђени на смрт одсецањем главе. Георгије је посечен мачем 303. године, а царица Александра је издахнула пре погубљења.

На иконама се свети Георгије изображава на коњу како крстастим копљем (симбол хришћанске вере) убија аждају која симболише неман паганства. Ђурђевдан је код Срба једна од најраширенијих крсних слава, а Светог Георгија славе као храмовну славу и многе цркве међу којима и Ђурђеви ступови у Расу и истоимени манастир у Беранама. Ђурђевдан као свог патрона славе и Демократска странка и Демократска странка Србије.

Обичај је да се данас иде на уранке и од ђурђевка и осталог пролетњег цвећа плету венчићи којима се ките капије, кућна врата, извори и бунари.

М. С. П.