Nemanjin hram vaskrsava

Novi Pazar – Odmah posle manastirske slave Đurđevdana sa Đurđevih stupova u Rasu odjekivaće ponovo, kao i minulog leta, udarci čekića i dleta. Majstori će nastojati da klesanjem i zidanjem, kamenom i sigom, izgled zadužbine velikog župana Stefana Nemanje približe nekadašnjem.
Prošlog leta završen je oltarski deo i severna pevnica i obnovljena trpezarija kralja Dragutina. Ovog leta, počeće da "rastu" kule (stupovi) po kojima je manastir dobio ime. Iguman manastira, otac Petar, priča o planovima da Đurđevi stupovi povrate izgled kakav su imali u vreme Nemanjića i kakav se da zamisliti na osnovu projekata pokojnog dr Jovana Neškovića i mermerne makete koja se čuva u manastirskom lapidarijumu.

Do manastira je izgrađen put, u konake, obnovljene i osveštane za Vaskršnji Đurđevdan pre pet godina, smestilo se desetak monaha i iskušenika. Otac Petar kaže da bi ih bilo više ali – malo je ćelija. Zato je u planovima i proširenje konaka i dovođenje vode do manastira, izmeštanje ložionice, da dim ne ide ka crkvi.

Ipak, složiće se manastirsko bratstvo, najvidljivija je duhovna obnova koju Đurđevi stupovi šire sa krova Srbije, kako voli da kaže episkop raško-prizrenski Artemije. Jeromonah Gerasim priča o sve većem broju mladih ljudi koji dolaze u pohode svetinji da ovde potraže mir posle životnih izazova, neki se rado late alatki da pomognu majstorima i monasima.

Tri veka su Đurđevi stupovi čekali na svoj vaskrs i dolazak prvih monaha. Manastir je srušen pred Veliku seobu pod Čarnojevićem, kaluđeri su otišli u Ugarsku, a Turci su manastirski kamen vozili za izgradnju gradske tvrđave u Novom Pazaru. Uporne molbe patrijarha Mojsija u tome su ih zaustavile 1722. godine.

Više od tri veka Đurđevi stupovi su bili u ruševinama. Poslednje godine pod osmanlijskom vlašću, 1912. Đurđevi stupovi su, iako porušeni, ponovo rušeni. Turci su se, kaže istorija, pred srpskom vojskom koja se nalazila na Sokolovici iza Deževe, utvrdili u manastiru i artiljerijom tukli oslobodioce.

Kažu da srpski nišandžija nije imao izbora nego se prekrstio i rekao:

"Oprosti, sveti Đorđe, ali kad si pustio Turke kod sebe, pusti i mene da raspalim po njima". Granata je raznela manastirsku kupolu, ali i oterala tursku vojsku sa tog utvrđenja. Prema nekim zapisima, srpski vojnici su, da bi se iskupili zbog srušene kupole, oko manastira zasadili borovu šumu.

Đurđeve stupove Stefan Nemanja je i sagradio u znak velike pobede nad Vizantijom, 1771. godine, označavajući podvig trijumfalnim kulama – stupovima. Legenda kaže da je, dok je bio zatočen u pećini, veliki župan upućivao molitve svetom Georgiju da ga izbavi, i obećao mu hram na brdu, jedinom koje je iz pećine mogao da vidi.

Kraj manastira su, kaže legenda, svoju snagu odmeravali i Marko Kraljević i Musa Kesedžija. Na brdu Kuleš, preko Deževske reke, četiri kilometra od manastira i sad se nalaze dva kamena od po tri metra u prečniku, dopola urasla u zemlju. Marko je nadmašio Musu za nekoliko metara.

Arheološka istraživanja pedesetih godina prošlog veka, kada je kod Petrove crkve pronađen grob ilirskog dostojanstvenika sa obiljem dragocenosti, ponovo su oživela legendu. Po njoj od Petrove crkve do Đurđevih stupova postoji tunel dug dva kilometra. Tamo je navodno zamaklo devet mazgi natovarenih zlatom. Iz tunela nisu izašle ni one ni vodiči. Pijukom i krampom, noću i sa nadom, i sad se jave poneki koji traže put do tunela i dragocenog tovara.

– Ovo mesto, ovo brdo, ne samo da je srpski Sinaj, nego je ovo i srpska gora Tavor, jer ovde su Srbi doživeli preobraženje – poručuje redovno u đurđevdanskim besedama vladika Artemije.

"Kako je divno, Gospode, kad hram vaskrsava", poje na mnogim manifestacijama muzički sastav "Stupovi" u okviru misionarsko-priložničke akcije u kojoj vernici u Srbiji i rasejanju prikupljaju sredstva za obnovu manastira na krovu Srbije.

S. Bakračević

-----------------------------------------------------------

Danas je Đurđevdan

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog velikomučenika Georgija. Đurđevdan je jedan od najomiljenijih narodnih i ujedno najveći proletnji praznik koji se uvek slavi 25. aprila po julijanskom, odnosno 6. maja po gregorijanskom kalendaru.

Georgije slavni i pobedonosni svetitelj, jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru rodio se u Kapodokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. Sa 20 godina već je bio tribun u Dioklecijanovoj carskoj vojsci u vreme početka velikog progona hrišćana. Georgije je dospeo u tamnicu jer je javno ispovedao Hrista. Iako mučen, verom je činio čuda. Mnogi su se ugledali na njega i primili hrišćanstvo, a među njima je bila i careva supruga Aleksandra. Zbog toga su zajedno i osuđeni na smrt odsecanjem glave. Georgije je posečen mačem 303. godine, a carica Aleksandra je izdahnula pre pogubljenja.

Na ikonama se sveti Georgije izobražava na konju kako krstastim kopljem (simbol hrišćanske vere) ubija aždaju koja simboliše neman paganstva. Đurđevdan je kod Srba jedna od najraširenijih krsnih slava, a Svetog Georgija slave kao hramovnu slavu i mnoge crkve među kojima i Đurđevi stupovi u Rasu i istoimeni manastir u Beranama. Đurđevdan kao svog patrona slave i Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije.

Običaj je da se danas ide na uranke i od đurđevka i ostalog proletnjeg cveća pletu venčići kojima se kite kapije, kućna vrata, izvori i bunari.

M. S. P.