Обама почео битку за буџет

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Са 65 дана закашњења председник Барак Обама је Конгресу јуче изнео свој предлог државног рачуна за фискалну 2014. годину која ће почети 1. октобра, са укупним трошковима од 3,7 билиона долара и дефицитом од 744 милијарде – знатно мањим него у претходне четири године када је редовно пребацивао билион.

Тиме се у средиште америчке политике поново враћа тема трошкова федералне државе, односно начина да се смањи и евентуално потпуно елиминише њено финансирање задуживањем, што је поделило не само политичаре, него и економисте. По једнима, у ово посткризно време стезање каиша је контрапродуктивно, док је по другима дефицит велика претња америчкој будућности.

Обамин предлог је стигао у околностима када су републиканци у Представничком дому усвојили своју верзију буџета, која је у складу са њиховом политичком филозофијом оштрог смањивања трошкова владе, док су демократе у Сенату својом већином испословале буџетски документ који одсликава њихове приоритете, односно штити издатке за социјалне програме који су трн у око конзервативцима.

Обамин предлог је зато изазвао незадовољство обе стране, па је тај документ више политичка изјава о намерама него нешто што има реалне изгледе да прође. Процена је да својим предлогом председник жели да покрене нови круг фискалних преговора са политичким противницима.

Као мамац за то, на удицу је ставио рачуницу по којој ће његовим буџетом дефицит у идућих 10 година бити смањен за 1,8 билиона, односно да ће већ до 2016. мањак у каси владе бити само  подношљивих (а другде идеалних) 2,8 одсто бруто националног производа, а тек 2023. 1,7 одсто, ако се настави колосеком који предлаже.

Републиканци су ово одмах оспорили, тврдећи да нису узети у обзир неки трошкови, док су се неке демократе оштро успротивиле било каквом смањивању издатака за социјално осигурање.

Око два милиона људи који су део Обамине политичке базе – неформална коалиција прогресивних група и удружења – потписало је петицију којом се од Обаме тражи да ово нипошто не чини, јер тиме издаје идеологију Демократске партије.

Политички најспорнија међу мерама које је Обама предложио својим буџетским документом јесте повећање прихода – на свака два долара смањивања трошкова, он тражи долар у виду нових пореза – што би се обезбедило додатним узимањем од најбогатијих Американаца. Председник је наиме поново лансирао такозвано Бафетово правило – названо тако по најбогатијем земљаку, инвеститору Ворену Бафету – да минимална пореска стопа за милионере и милијардере буде 30 одсто, уместо око 15 колика је сада. Додатни приход из овог извора био би 580 милијарди.

Део буџетског предлога су и конкретне инвестиције у инфраструктуру и оживљавање америчке индустрије. Конкретно, предвиђено је да се 50 милијарди уложи за обнову путева, мостова и друге инфраструктурне пројекте, једна милијарда за оснивање 15 института за иновације у производњи и посебан фонд за запошљавања 100.000 наставника математике и природних наука.

Предлог буџета који су усвојили републиканци подразумева много радикалнија кресања издатака на федералном нивоу него Обамин: 4,6 билиона у идућих 10 година, а дефицит за фискалну 2014. од само 496 милијарди. И, наравно, укидање Обамине реформе система здравственог осигурања, закона из 2010. који демократе сматрају највећим реформским захватом у новијој америчкој историји.

На столу су сад све фискалне карте – још само треба да се окупе играчи.