Obama počeo bitku za budžet

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Sa 65 dana zakašnjenja predsednik Barak Obama je Kongresu juče izneo svoj predlog državnog računa za fiskalnu 2014. godinu koja će početi 1. oktobra, sa ukupnim troškovima od 3,7 biliona dolara i deficitom od 744 milijarde – znatno manjim nego u prethodne četiri godine kada je redovno prebacivao bilion.

Time se u središte američke politike ponovo vraća tema troškova federalne države, odnosno načina da se smanji i eventualno potpuno eliminiše njeno finansiranje zaduživanjem, što je podelilo ne samo političare, nego i ekonomiste. Po jednima, u ovo postkrizno vreme stezanje kaiša je kontraproduktivno, dok je po drugima deficit velika pretnja američkoj budućnosti.

Obamin predlog je stigao u okolnostima kada su republikanci u Predstavničkom domu usvojili svoju verziju budžeta, koja je u skladu sa njihovom političkom filozofijom oštrog smanjivanja troškova vlade, dok su demokrate u Senatu svojom većinom isposlovale budžetski dokument koji odslikava njihove prioritete, odnosno štiti izdatke za socijalne programe koji su trn u oko konzervativcima.

Obamin predlog je zato izazvao nezadovoljstvo obe strane, pa je taj dokument više politička izjava o namerama nego nešto što ima realne izglede da prođe. Procena je da svojim predlogom predsednik želi da pokrene novi krug fiskalnih pregovora sa političkim protivnicima.

Kao mamac za to, na udicu je stavio računicu po kojoj će njegovim budžetom deficit u idućih 10 godina biti smanjen za 1,8 biliona, odnosno da će već do 2016. manjak u kasi vlade biti samo  podnošljivih (a drugde idealnih) 2,8 odsto bruto nacionalnog proizvoda, a tek 2023. 1,7 odsto, ako se nastavi kolosekom koji predlaže.

Republikanci su ovo odmah osporili, tvrdeći da nisu uzeti u obzir neki troškovi, dok su se neke demokrate oštro usprotivile bilo kakvom smanjivanju izdataka za socijalno osiguranje.

Oko dva miliona ljudi koji su deo Obamine političke baze – neformalna koalicija progresivnih grupa i udruženja – potpisalo je peticiju kojom se od Obame traži da ovo nipošto ne čini, jer time izdaje ideologiju Demokratske partije.

Politički najspornija među merama koje je Obama predložio svojim budžetskim dokumentom jeste povećanje prihoda – na svaka dva dolara smanjivanja troškova, on traži dolar u vidu novih poreza – što bi se obezbedilo dodatnim uzimanjem od najbogatijih Amerikanaca. Predsednik je naime ponovo lansirao takozvano Bafetovo pravilo – nazvano tako po najbogatijem zemljaku, investitoru Vorenu Bafetu – da minimalna poreska stopa za milionere i milijardere bude 30 odsto, umesto oko 15 kolika je sada. Dodatni prihod iz ovog izvora bio bi 580 milijardi.

Deo budžetskog predloga su i konkretne investicije u infrastrukturu i oživljavanje američke industrije. Konkretno, predviđeno je da se 50 milijardi uloži za obnovu puteva, mostova i druge infrastrukturne projekte, jedna milijarda za osnivanje 15 instituta za inovacije u proizvodnji i poseban fond za zapošljavanja 100.000 nastavnika matematike i prirodnih nauka.

Predlog budžeta koji su usvojili republikanci podrazumeva mnogo radikalnija kresanja izdataka na federalnom nivou nego Obamin: 4,6 biliona u idućih 10 godina, a deficit za fiskalnu 2014. od samo 496 milijardi. I, naravno, ukidanje Obamine reforme sistema zdravstvenog osiguranja, zakona iz 2010. koji demokrate smatraju najvećim reformskim zahvatom u novijoj američkoj istoriji.

Na stolu su sad sve fiskalne karte – još samo treba da se okupe igrači.