(Не)моћ руске подршке

Русија није алтернатива Европској унији на коју би Београд требало да рачуна приликом одлучивања о актуелном косовском питању, али то не значи да је Москва равнодушна према судбини земље са којом има снажне историјске везе, написао је политиколог Фјодор Лукјанов у ауторском тексту за дневни лист „Росијскаја газета”. Ово је вероватно и најтачнија оцена тренутног стања српско-руских односа која се могла извући на основу изјава датих током дводневног боравка српског премијера Ивице Дачића у Москви.

Према Дачићевој јучерашњој оцени у односима Русије и Србије је наступила „нова ера, ера већег разумевања и искрених односа”. Он је, преноси Бета, рекао да је у прошлости „недостајало конкретних разговора, који се нису завршавали на томе да неко неког подржава”. „Русија је веома љута, иако то није јавно изражавала, што је неке ствари у спољној политици (Србије) сазнавала тек кад се већ нешто деси, као што је био случај када је решавање косовског проблема пребачено на ЕУ”, рекао је Дачић и додао да смо „сада у позицији да њих молимо да се све то врати на УН, а то више није тако једноставно, јер је потребно доношење нове резолуције”.

Српски премијер је поручио домаћинима да је циљ Србије у овом тренутку да уђе у ЕУ, јер је то једини начин да се оствари бољи живот за грађане.

„С друге стране, не треба нико да поставља питање или Европа или Русија. Напротив, треба да идемо у Европу, али никада не треба да сметнемо с ума да нам је Русија највећи и најбољи пријатељ”, рекао је Дачић.

Ако је судити према речима Дачићевих домаћина у решавању косовског питања Србија ће првенствено морати да се ослони на себе. Премијер Медведев је, подсетимо, рекао да „Србија треба да ’гура’ процес око Косова, а не Русија”. Русија ће са своје стране, како је, према Дачићевим речима, обећао председник Владимир Путин, разговарати са најважнијим политичарима са Запада, укључујући и САД, „са циљем да сви буду упознати са проблемима око Косова”. Ове Путинове речи, Генадиј Сисојев, коментатор московског листа „Комерсант”, схватио је као обећање руског председника да ће покушати да косовски проблем врати под окриље УН.

„Максимално што Русија може да учини јесте да то предложи Савету безбедности, али извесно је да ће та идеја бити одбачена. Ништа друго Русија у овом тренутку не може и то је Медведев саопштио Дачићу. Она може само да подржи оно о чему ће се договорити Србија и ништа више од тога”, оцењује Сисојев за „Политику” и додаје да у овом тренутку Русија тешко може да значајније утиче на ток, односно резултат преговора о Косову.

Према мишљењу Фјодора Лукјанова једино питање је да ли ће Брисел и велике европске престонице дозволити Србији да сачува образ и понудити јој барем нешто. Образлажући свој став аутор је, преноси Танјуг, навео да „Русија не може да преузме на себе терет одлуке коју Србија мора да донесе, али да ће Београд моћи да рачуна на помоћ Москве након што сам одреди сопственеприоритете”.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковићподсећа да су Руси више пута рекли да не могу и да неће да буду већи Срби од Срба.

„Који год став да Србија заузме, Москва ће га подржати онолико колико Србија то затражи. Друга страна медаље је колики су домети руског ангажовања и колико стварно Русија може да нам помогне око косовског питања. Чињеница је да кад би преговори били у оквиру УН Русија може да блокира неповољно решење по Србију, али пошто се такви преговори не воде под покровитељством УН већ у Бриселу само Србија би могла да одбије таква решења”, објашњава Анђелковић и додаје да руска подршка може у извесној мери да значи Србији, да је охрабри, да јој помогне да не потонепотпуно, да не прихвати онарешења која су потпуно неповољна по њу, али не може да издејствује решења на терену која би задовољила Београд.

Када је реч о преговорима, Анђелковић сматра да је прагматичније остати код садашњег модела преговора док би Русија могла у неформалним контактима са Немачком да мало утиче на повољнији положај Србије. Према Анђелковићевом мишљењу одговор Србије на бриселски ултиматум „не, али да се наставе преговори” је управо у складу са са мишљењем Русије која подржава Србију да не поклекне, али и охрабрује да ипак не иде у неку другу крајност.