Лаки кеш "отежао" касе

Трговачке касе у марту су биле за 40,3 одсто "пуније" него у истом месецу прошле године. Како је минулог викенда јавио Танјуг, позивајући се на податке Републичког завода за статистику, мартовски промет од фебруарског већи је за 24,4 одсто, а у прва три месеца ове године статистика је забележила раст продаје од 38,1 одсто. Стручњаци који су јуче тумачили ове резултате сложили су се да је реч о великом скоку и да овакав резултат у малопродаји одавно није забележен. Они подсећају да су касе у трговинама у 2006. години, судећи према завршним рачунима, биле за петину "пуније" него претходне године. И тада је раст од 21 процената тумачено као изненађујуће велики. Међутим, доктор Владана Хамовић из Института за економику пољопривреде, упозорава да ови подаци не треба да нас заварају, јер укупна куповна моћ није повећана.

– Једини узрок овако великог "скока" су потрошачки кредити и куповина кредитним картицама. Не видим основа да се из плате, која је у марту износила 25.960 динара оствари толики промет у малопродаји. Ипак, реч је о расту од безмало 40 одсто за прва три месеца, а то је резултат који није забележен у последњих 15 година. Не треба да заборавимо ни то да чак 60 одсто запослених примају плату која је нижа од просечне зараде. То нам сигурно не омогућава лагодну куповину – убеђена је Хамовићева.

Према њеним речима, људи су се мало осмелили и полако почели да се задужују, али и да све чешће пазаре уз помоћ картица. Најчешће, таква куповина, истиче она, нема реално покриће. "Пластични кеш" у рукама потрошача је најбољи мамац уз чију помоћ они троше и преко суме коју би реално могли да издвоје, објашњава.

– Нажалост, велики број купаца нема други начин да прегура месец, него да у куповину крене са кредитном картицом, која је, такође, нека врста кредита, јер банкари, коришћење пластичног новца скупо наплаћују. Већ сада велики број грађана има проблема са враћањем зајмова – казала је Хамовићева.

Иако су крајем 2005. године и укидањем чека на почек трговци били забринути како ће се ова одлука Народне банке одразити на њихов промет, показало се да су им банкари, пласирањем пластичног новца учинили велику услугу. За кориснике пластичног новца, ова услуга је сигурно била медвеђа. Владана Хамовић додаје да овакав вид плаћања постоји свуда у свету, али да су у развијенијим европским земљама потрошачи много свеснији какав ризик носи употреба кредитних картица.

И Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, сагласан је да су једино кредити узроковали овакав раст промета у малопродаји.