Laki keš "otežao" kase

Trgovačke kase u martu su bile za 40,3 odsto "punije" nego u istom mesecu prošle godine. Kako je minulog vikenda javio Tanjug, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, martovski promet od februarskog veći je za 24,4 odsto, a u prva tri meseca ove godine statistika je zabeležila rast prodaje od 38,1 odsto. Stručnjaci koji su juče tumačili ove rezultate složili su se da je reč o velikom skoku i da ovakav rezultat u maloprodaji odavno nije zabeležen. Oni podsećaju da su kase u trgovinama u 2006. godini, sudeći prema završnim računima, bile za petinu "punije" nego prethodne godine. I tada je rast od 21 procenata tumačeno kao iznenađujuće veliki. Međutim, doktor Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, upozorava da ovi podaci ne treba da nas zavaraju, jer ukupna kupovna moć nije povećana.

– Jedini uzrok ovako velikog "skoka" su potrošački krediti i kupovina kreditnim karticama. Ne vidim osnova da se iz plate, koja je u martu iznosila 25.960 dinara ostvari toliki promet u maloprodaji. Ipak, reč je o rastu od bezmalo 40 odsto za prva tri meseca, a to je rezultat koji nije zabeležen u poslednjih 15 godina. Ne treba da zaboravimo ni to da čak 60 odsto zaposlenih primaju platu koja je niža od prosečne zarade. To nam sigurno ne omogućava lagodnu kupovinu – ubeđena je Hamovićeva.

Prema njenim rečima, ljudi su se malo osmelili i polako počeli da se zadužuju, ali i da sve češće pazare uz pomoć kartica. Najčešće, takva kupovina, ističe ona, nema realno pokriće. "Plastični keš" u rukama potrošača je najbolji mamac uz čiju pomoć oni troše i preko sume koju bi realno mogli da izdvoje, objašnjava.

– Nažalost, veliki broj kupaca nema drugi način da pregura mesec, nego da u kupovinu krene sa kreditnom karticom, koja je, takođe, neka vrsta kredita, jer bankari, korišćenje plastičnog novca skupo naplaćuju. Već sada veliki broj građana ima problema sa vraćanjem zajmova – kazala je Hamovićeva.

Iako su krajem 2005. godine i ukidanjem čeka na poček trgovci bili zabrinuti kako će se ova odluka Narodne banke odraziti na njihov promet, pokazalo se da su im bankari, plasiranjem plastičnog novca učinili veliku uslugu. Za korisnike plastičnog novca, ova usluga je sigurno bila medveđa. Vladana Hamović dodaje da ovakav vid plaćanja postoji svuda u svetu, ali da su u razvijenijim evropskim zemljama potrošači mnogo svesniji kakav rizik nosi upotreba kreditnih kartica.

I Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, saglasan je da su jedino krediti uzrokovali ovakav rast prometa u maloprodaji.