Teglili se rezanci u Kačarevu

Ka­ča­re­vo – Kad ne­de­lja pad­ne, ba­nat­sko se­lo na­či­sto opu­sti i dok na cr­kvi ot­ku­ca­va pod­ne, do­ma­ći­ca na astal spu­šta su­pu iz ko­je „be­že” re­zan­ci. Oni su ul­ti­ma­tiv­no do­ma­ći, da­le­ko bi­lo ku­pov­ni, a naj­po­zna­ti­ji su u ju­žnom Ba­na­tu cre­pa­jač­ki, to­li­ko du­gač­ki da su i u uz­re­či­ce ušli onom na­rod­nom „te­gli se ko cre­pa­jač­ki re­za­nac”.

Ipak, tek su se u Ka­ča­re­vu že­ne iz Udru­že­nja „Et­no-ku­tak” osme­li­le da se od­me­re u me­še­nju ba­nat­ske pa­ste, pa je u okvi­ru ma­ni­fe­sta­ci­je „Et­no-dan” po pe­ti put or­ga­ni­zo­va­no i tak­mi­če­nje sa rad­nim za­dat­kom spra­vlja­nje „su­pe” za su­pu, na sta­ri na­čin, od do­ma­ćih ja­ja, bra­šna, sve ruč­no me­še­no i bri­som se­če­no. Si­ro­vi­nu je obez­be­dio or­ga­ni­za­tor, a sa­baj­le su za pul­tom bi­le že­ne iz Opo­va, Do­lo­va, Pan­če­va, Cre­pa­je… sve na­o­ru­ža­ne okla­gi­ja­ma i svo­jim re­cep­tu­ra­ma.

Ta­ko su do­ma­ći re­zan­ci oku­pi­ra­li po­du­ži rad­ni sto na tre­mu me­sne za­jed­ni­ce, a te­gli­li se u rit­mu mu­zi­ke sa har­mo­ni­ke i tam­bu­re i ko­rak sit­nog ba­nat­skog ko­la. Žu­te­lo se na sve stra­ne, u ru­ka­ma re­zan­ci is­pi­pa­va­li, na na­dla­ni­ci od­me­ra­va­la du­ži­na, de­blji­na, i ela­stič­nost, a po­što vre­me­na ni­je bi­lo za su­še­nje, išlo se na kra­ću va­ri­jan­tu – da se su­pa ne is­ki­da.

Či­ta­va umet­nost tra­ja­la je oko po­la sa­ta, a maj­sto­ri­ce ran­gi­ra­ne na tri po­zi­ci­je. Tre­će me­sto po­de­li­le su To­do­rić Da­ni­je­la iz Udru­že­nja „Žen­sko sr­ce” iz Opo­va i Alek­san­dra Ma­le­tin, čla­ni­ca Udru­že­nja „Vi­dov­dan” iz Cre­pa­je. Da su Cre­paj­ke još uvek ne­nad­ma­šne, po­tvr­di­la je i dru­go­pla­si­ra­na Ja­smi­na Isaj­lov iz ta­mo­šnjeg udru­že­nja „Vred­ne ru­ke”, ali je pr­va na­gra­da, ipak, osta­la u Ka­ča­re­vu, u ru­ka­ma Zu­za­ne Stoj­kov.

Po­bed­ni­ca je na­gla­si­la da nje­ni uku­ća­ni in­si­sti­ra­ju da se re­zan­ci ne ku­pu­ju, ali i pri­zna­la da „su­pu” naj­če­šće raz­vi­ja na ma­ši­ni­ci, ko­ja to ra­di br­že. Ka­da se te­sto ruč­no ta­nji, na okla­gi­ji to tra­je du­že i naj­va­žni­je je ima­ti ose­ćaj ka­da tre­ba sta­ti da se ne po­ce­pa.

„Ja sam to uči­la od maj­ke još kao de­te i stal­no smo se tak­mi­či­li ko će br­že, lep­še i du­že re­zan­ce da na­pra­vi, pa mo­gu da ka­žem da ih pra­vim vi­še od po­la ve­ka”, pri­ča maj­sto­ri­ca Zu­za­na.

Glav­na za sve ov­da­šnje ga­stro i dru­ge ma­ni­fe­sta­ci­je Zo­ra Ču­brić na­po­mi­nje da su Ka­ča­rev­ke na­mer­ne da is­tra­ju u ču­va­nju sta­re prak­se pra­vlje­nja do­ma­ćih re­za­na­ca, ali i ši­re kul­tu­re, me­lo­sa, pa i pred­u­zet­ni­štva že­na ovog kra­ja.

„Ve­ru­je­mo da će to oču­va­ti na­še obi­ča­je i po­sta­ti još jed­na tra­di­ci­ja, po­put na­še ’Pih­ti­ja­de’ i naj­ču­ve­ni­je ’Sla­ni­ni­ja­de’. Tak­mi­či­le se je­smo u pra­vlje­nju do­ma­ćih re­za­na­ca, ali su se že­ne pred­sta­vi­le i svo­jim ruč­nim ra­do­vi­ma, ve­zom, na­ki­tom i lut­ka­ma u tra­di­ci­o­nal­nim no­šnja­ma ovog kra­ja, po­sla­sti­ca­ma i pe­ci­vi­ma, po­se­ti­o­ci­ma na de­gu­sta­ci­ju”, na­po­mi­nje Zo­ra Ču­brić, pred­sed­ni­ca Udru­že­nja „Et­no-ku­tak” iz Ka­ča­re­va.

„Ove go­di­ne smo do­ga­đaj osve­ži­li i mod­nom re­vi­jom ’Na­na’, Udru­že­nja ’Omo­lji­čan­ke’, sve za­či­nje­no fol­klo­rom na­šeg KUD-a ’Velj­ko Vla­ho­vić’, a naj­mla­đi su to­kom pri­god­ne ra­di­o­ni­ce ima­li za­da­tak da sli­ka­ju i bo­je tra­di­ci­o­nal­ne ša­re i ocr­ta­va­ju ka­ši­ke. I tu ne sta­je­mo, u pla­nu je i et­no-dan je­la, tak­mi­če­nje u spra­vlja­nju gur­man­lu­ka ko­je na­rod ov­de naj­vi­še vo­li da je­de, a za le­to su re­zer­vi­sa­ne ra­di­o­ni­ce ve­za i he­kla­nja na ka­ča­re­vač­kom je­ze­ru, ko­je zbog in­te­re­so­va­nja zna­ju da po­tra­ju i vi­še da­na”, is­ti­če Ču­bri­će­va.