Рат појачава драме и у САД

Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 6. маја – Оружани фронт у Ираку заоштрава дуеле и у политичком и у етичком и нервном систему Американаца. Такав "бумеранг ефекат" испољава се у разговорима на улицама Вашингтона, скуповима званичника, написима аналитичара, истраживањима цивилног и војног мнења.Овдашња преиспитивања појачаће, рекло би се, и јуче објављени резултати првог истраживања Пентагона о моралу његових припадника на највећем бојишту данашњице. Око половине анкетираних војника у Ираку је изјавило, на пример, да не би пријавило колегу из јединице да је убио или ранио невиног цивила. Мање од половине је рекло да верује да треба поштовати достојанство небораца. Сваки десети је признао да је на неки начин малтретирао цивиле. Око 40 одсто је такође казало да треба дозволити тортуру – зарад спасавања живота припадника копнених и маринских јединица, или да би се извукла важна информација од заробљеног побуњеника.

Стресне околности

Таква опредељења "нису у складу с командним правилима која забрањују тортуру заробљеника и нехумано поступање према цивилима" – речи су Ворда Каселса, помоћника министра одбране за медицинска питања, које преноси "Вашингтон пост". Активисти за заштиту људских права сматрају, међутим, да резултати анкете показују да је насиље америчких војника према заробљеницима и цивилима у Ираку – шире и да се не ради само о изолованим случајевима, како се званично објашњавало, као што је било сексуално злостављање затвореника у Абу Граибу. "Показује се да нема одговарајуће ни обуке ни надзора поступака наших војника" – сматра Стивен Шапиро, директор правног сектора у Америчкој унији за грађанске слободе.

Армијски психолози део објашњења за ратна застрањивања приписују – војничким стресовима, појачаним чињеницом "да први пут у нашој историји, војници на борбеној линији бивају и по шест-седам месеци", како наводе пуковник Карл Кастро и мајор Денис Мекгурк. У Вијетнамском рату се више гинуло, али су околности у Ираку стресније јер су врло ретке зоне у којима војници САД могу да се осећају безбедно – истичу експерти.

Готово сваки пети испитаник пати од депресије, узнемирености или стреса, додају истраживачи. И наводе друге драме: око 20 одсто војника је најавило развод брака или раскид интимне везе, којима је нашкодио њихов дуг боравак на ратишту.

Упоредо расту "разводи и раскиди" и у овдашњој политичкој елити. Председник Џорџ Буш је ветом стопирао закон опозиционог му Конгреса којим се тражило да повлачење трупа из Ирака почне до 1. октобра ове године и да се заврши до 1. априла 2008. И већина анкетираних грађана је за повлачење, али никоме засад није јасно како да се то изведе: конгресмени би да га издејствују, али не би да трупе оставе без неопходне додатне финансијске потпоре. Све би требало да постане јасније тек у септембру кад командант операција у Ираку, генерал Дејвид Петреус, поднесе извештај о резултатима садашње офанзиве, у коме је досадашњи састав појачан са око 30.000 војника.

Повлачење трупа је неизбежно, али је питање како да се оно изведе без додатних трагедија – сугерише Френсис Фукујама, творац полемичне доктрине "Крај историје". По њему, у Ираку је ситуација по Американце тежа него својевремено у Вијетнаму, јер сада уз себе немају савезника каквог су тамо имали у бившем Јужном Вијетнаму.

"Зомби зона"

Чланком у "Лос Анђелес тајмсу" изразио је стрепњу и да ће продужено америчко војно присуство појачати "регрутацију терориста" и да би одлазак могао да додатно распламса грађански рат, уз наду да би се повлачењем САД можда дошло до ситуације да сукоб одлучи премоћ или толеранција локалних снага. Нисмо поражени, али ни победа није на видику, каже и упозорава да Вашингтон мора да нађе излаз из постојеће "зомби зоне".

У међувремену је Бушов рејтинг пао "на најниже гране" – извештава "Њузвик". По анкети тог недељника, актуелног шефа Беле куће подржава само 28 одсто испитаника. Исто тако слабу подршку имао је, наводи се, само својевремени председник Џими Картер – 1979. године (кад су исламски револуционари држали америчке дипломате као таоце) после чега није успео да буде реизабран.

Раскорак између јавног мнења и "реалности" у којој се креће власт САД никада није био већи него сада – истиче коментатор престоничког дневника. Помињући примере из историје, он закључује да ће републиканци изгубити место у Белој кући на изборима у новембру 2008. године – ако Буш дотад не оконча рат у Ираку. Хроничари напомињу да се од Буша стога дистанцирају и председнички претенденти унутар његове Републиканске партије. У недавном заједничком наступу, његово име су поменули – само једном.