Ђокићева јесен, Пуровићево пролеће

На основу појединачног учинка свих фудбалера Звезде у освајању 25. титуле државног првака, могло би се закључити да је фудбалску јесен у Србији обележио најбољи прволигашки стрелац Душан Ђокић. Ппролеће је протекло у знаку више појединаца, али се због ефикасности, када је било најпотребније, ипак издвојио црногорски репрезентативац Милан Пуровић. Њега је председник Стојковић задржао на "Маракани", иако је шпанска Селта летос нудила Звезди на име обештећења три милиона евра.

Искусни голман Ранђеловић  бранио је на 22 првенствене утакмице и примио 21 гол, а Бановић је само два пута савладан на седам мечева, док Радивојевић још није добио прилику да буде међу стативама у шампионату.

Ранђеловић је, после одласка репрезентативца Стојковића у иностранство, ове сезоне поново стекао статус првог чувара мреже.

Баста и Пантић су најчешће покривали десну страну у одбрамбеној лини, а омалени Анђелковић леву.

Иако је кубурио са повредама, а било је чак спекулација да је пао и у депресију зато што је остао у Звезди, Баста је имао добар учинак на 15 утакмица, а Пантић је забележио три наступа више.

Душан Анђелковић је до пуног изражаја дошао код Бошка Ђуровског, с обзиром да је код Душана Бајевића јесенас био запостављен. На 20 мечева једном се уписао у листу стрелаца.

На позицији штопера највише је пружио дугоноги Сенегалац Ибрахим Гај (22 меча).

Тамнопути Гај је након почетних проблема са адаптацијом у новој средини деловао све сигурније, да би напослетку постао главни стуб Звездине одбране.

По броју наступа у првенству иза Гаја су: Туторић (14), Јоксимовић (8), Бајалица (6), Ђорђевић (4) и Миладиновић (2).

Од дефанзивних везиста блистао је тамнопути репрезентативац Еквадора Кастиљо, који је на 17 мечева дао седам голова, од којих су неки одлучили победника.

Кастиљо је изванредно деловао из другог плана, а посебно је опасан био приликом прекида, постигавши неколико погодака главом.

Милијаш је такође код Бајевића имао малу минутажу, али се после промене шефа струке препородио, уз сјајан учинак (23 утакмице, 4 гола). Капитен Дејан Миловановић се два пута уписао у стрелце на 20 сусрета.

Офанзивци на средини терена иако бројнији остали су у сенци задњих везних играча.

Двојица репрезентативаца, Тришовић и Бугарин Георгијев, били су 18 пута у тиму, али у другом делу првенства више су до изражаја дошли новајлије Бурзановић и Короман, као и Трајковић, који је коначно добио прилику да подсети на дане када је у дресу Зете проглашен за најбољег играча у бившој СЦГ.

За разлику од претходних сезона, Перовић је имао доста мука, почев од учесталих повреда па до принудног и испоставило неуспешног Бајевићевог експеримента на позицији левог бека, због чега се јавно успротивио током зимских припремама на Кипру, што је био први случај да је неко из клуба противречио тада "недодирљивом" Бајевићу.

Са 49 постигнутих голова први фудбалски првак Србије је убедљиво најефикаснији прволигаш.

На врху листе стрелаца је усамљен Ђокић са 14 голова, али много већу цену на фудбалског тржишту има Пуровић, иако је свега шест пута затресао мрежу.

Међутим, пролеће је протекло у знаку Пуровића, мада је и Ђокић недавно са два поготка против Бежаније најавио повратак у голгетерску форму.

"Џокери" Рашковић и Бразилац Ели Тадеу су се трудили да оставе што бољи утисак, иако им је недостајало више времена за бољи учинак.

У одбрани титуле првака учестовали су и играчи који су у међувремену напустили "Маракану", а од њих ваља истаћи посебно Милана Бишевца (Ланс, Француска), јер је јесенас одиграо 14 мечева и постигао два гола, као и Бразилца Аилтона (Грасхоперс) – 11 утакмица, три гола, а два пута је стрелац био и вођа навале репрезентације Србије Никола Жигић, који је каријеру успешно наставио у шпанском Расингу из Сантандера.

--------------------------------------------------------------------------

БСК и СК Југославија прваци у предратној Југославији

У "Политиккином" традиционалном објављиваљу државних првака из Србије по броју освојених шампионских круна, изостављена су два клуба који више не постоје, али су били најбољи у предратној Југославији. То су београдски клубови БСК (пет пута првак) и СК Југославија (два).