Đokićeva jesen, Purovićevo proleće

Na osnovu pojedinačnog učinka svih fudbalera Zvezde u osvajanju 25. titule državnog prvaka, moglo bi se zaključiti da je fudbalsku jesen u Srbiji obeležio najbolji prvoligaški strelac Dušan Đokić. Pproleće je proteklo u znaku više pojedinaca, ali se zbog efikasnosti, kada je bilo najpotrebnije, ipak izdvojio crnogorski reprezentativac Milan Purović. Njega je predsednik Stojković zadržao na "Marakani", iako je španska Selta letos nudila Zvezdi na ime obeštećenja tri miliona evra.

Iskusni golman Ranđelović  branio je na 22 prvenstvene utakmice i primio 21 gol, a Banović je samo dva puta savladan na sedam mečeva, dok Radivojević još nije dobio priliku da bude među stativama u šampionatu.

Ranđelović je, posle odlaska reprezentativca Stojkovića u inostranstvo, ove sezone ponovo stekao status prvog čuvara mreže.

Basta i Pantić su najčešće pokrivali desnu stranu u odbrambenoj lini, a omaleni Anđelković levu.

Iako je kuburio sa povredama, a bilo je čak spekulacija da je pao i u depresiju zato što je ostao u Zvezdi, Basta je imao dobar učinak na 15 utakmica, a Pantić je zabeležio tri nastupa više.

Dušan Anđelković je do punog izražaja došao kod Boška Đurovskog, s obzirom da je kod Dušana Bajevića jesenas bio zapostavljen. Na 20 mečeva jednom se upisao u listu strelaca.

Na poziciji štopera najviše je pružio dugonogi Senegalac Ibrahim Gaj (22 meča).

Tamnoputi Gaj je nakon početnih problema sa adaptacijom u novoj sredini delovao sve sigurnije, da bi naposletku postao glavni stub Zvezdine odbrane.

Po broju nastupa u prvenstvu iza Gaja su: Tutorić (14), Joksimović (8), Bajalica (6), Đorđević (4) i Miladinović (2).

Od defanzivnih vezista blistao je tamnoputi reprezentativac Ekvadora Kastiljo, koji je na 17 mečeva dao sedam golova, od kojih su neki odlučili pobednika.

Kastiljo je izvanredno delovao iz drugog plana, a posebno je opasan bio prilikom prekida, postigavši nekoliko pogodaka glavom.

Milijaš je takođe kod Bajevića imao malu minutažu, ali se posle promene šefa struke preporodio, uz sjajan učinak (23 utakmice, 4 gola). Kapiten Dejan Milovanović se dva puta upisao u strelce na 20 susreta.

Ofanzivci na sredini terena iako brojniji ostali su u senci zadnjih veznih igrača.

Dvojica reprezentativaca, Trišović i Bugarin Georgijev, bili su 18 puta u timu, ali u drugom delu prvenstva više su do izražaja došli novajlije Burzanović i Koroman, kao i Trajković, koji je konačno dobio priliku da podseti na dane kada je u dresu Zete proglašen za najboljeg igrača u bivšoj SCG.

Za razliku od prethodnih sezona, Perović je imao dosta muka, počev od učestalih povreda pa do prinudnog i ispostavilo neuspešnog Bajevićevog eksperimenta na poziciji levog beka, zbog čega se javno usprotivio tokom zimskih pripremama na Kipru, što je bio prvi slučaj da je neko iz kluba protivrečio tada "nedodirljivom" Bajeviću.

Sa 49 postignutih golova prvi fudbalski prvak Srbije je ubedljivo najefikasniji prvoligaš.

Na vrhu liste strelaca je usamljen Đokić sa 14 golova, ali mnogo veću cenu na fudbalskog tržištu ima Purović, iako je svega šest puta zatresao mrežu.

Međutim, proleće je proteklo u znaku Purovića, mada je i Đokić nedavno sa dva pogotka protiv Bežanije najavio povratak u golgetersku formu.

"Džokeri" Rašković i Brazilac Eli Tadeu su se trudili da ostave što bolji utisak, iako im je nedostajalo više vremena za bolji učinak.

U odbrani titule prvaka učestovali su i igrači koji su u međuvremenu napustili "Marakanu", a od njih valja istaći posebno Milana Biševca (Lans, Francuska), jer je jesenas odigrao 14 mečeva i postigao dva gola, kao i Brazilca Ailtona (Grashopers) – 11 utakmica, tri gola, a dva puta je strelac bio i vođa navale reprezentacije Srbije Nikola Žigić, koji je karijeru uspešno nastavio u španskom Rasingu iz Santandera.

--------------------------------------------------------------------------

BSK i SK Jugoslavija prvaci u predratnoj Jugoslaviji

U "Politikkinom" tradicionalnom objavljivalju državnih prvaka iz Srbije po broju osvojenih šampionskih kruna, izostavljena su dva kluba koji više ne postoje, ali su bili najbolji u predratnoj Jugoslaviji. To su beogradski klubovi BSK (pet puta prvak) i SK Jugoslavija (dva).