Не може ретроактивно али може да се „преради”

Нова одредба Кривичног законика из члана 234 – злоупотреба одговорног лица јуче је ступила на снагу. Кривично дело злоупотреба службеног положаја и даље остаје у закону, али је инкриминација знатно сужена.

„По општим правилима, нова одредба Кривичног закона не може се примењивати ретроактивно, осим када је реч о новом закону који је блажи за учиниоца. То значи да ће већ започети кривични поступци против особа које се гоне као одговорна лица за некадашњу злоупотребу службеног положаја, или да се заврше обуставом поступка или ослобађајућом пресудом уколико тај облик кривичног дела не може да се подведе под ново кривично дело, или ће доћи до преквалификације на злоупотребу положаја одговорног лица, јер је реч о закону који је блажи у односу на раније законско решења”, наводи професор Милан Шкулић.

Нова законска одредба требало би, према неким подацима, да обухвати око 4.000 окривљених у Србији, али ће највеће интересовање изазвати поступци који се воде пред Специјалним судом, као што су Агробанка, „Азотара”, афера „Нибенс” и други. Специјални тужилац Миљко Радисављевић за сада не жели да коментарише како ће се законске измене односити на вишемилионске афере, поступке злоупотреба у приватизацијама и друге случајеве у којима је државни буџет оштећен за велике суме новца.

У закону је сада раздвојено кривично дело које чине државни службеници и одговорни у приватним предузећима. Поред назива и такозване инкриминације, разлика је и у томе што је за злоупотребу одговорном лицу запрећена казна до 10 година, док за „класичну” злоупотребу службеног положаја остаје могућност да казна буде и до 12 година затвора.

„То значи да злоупотребу службеног положаја сада може учинити само службено, а не више и одговорно лице. Као извршиоци тог кривичног дела могу да буду министри, запослени у правосуђу и слично. Када је реч о одговорним лицима, она нису изузета, али то више није злоупотреба службеног положаја, већ ново кривично дело – злоупотреба положаја одговорног лица”, објашњава за „Политику” др Милан Шкулић, професор кривичног процесног права.

Ново дело, према његовим речима, ново је само по законској систематици. За праксу је, указује наш саговорник, најважнија судбина већ започетих кривичних поступака.

Имајући у виду измене ЗКП и КЗ дошло је до промена и у процесној позицији осумњичених, каже адвокат Зоран Атељевић, бранилац Мила Ђурашковића у афери „Нибенс”, што је један од судских предмета на који би, како се очекује, требало да буду примењене нове одредбе КЗ.

„Ново кривично дело, како је то описано, може да изврши само особа која има статус правног лица у својству директора. Својство одговорног лица нема оснивач. Мило Ђурашковић није имао својство директора, односно одговорног лица, већ је гоњен зато што је имао својство власника. То значи да би убудуће власник могао да одговара само као саучесник у смислу да је подстрекач или помагач. Сматрам да Специјално тужилаштво мора да промени квалификацију кривичног дела”, наводи адвокат Атељевић.

Он истиче да је, даном ступања на снагу нове законске одредбе, престао законски разлог за притвор по тачки четири – узнемирење јавности. То важи за Ђурашковића, али и за Мирослава Мишковића, власника „Делта холдинга”, као и за све друге осумњичене којима је притвор одређен и по том основу.

„Да би неко могао да буде притворен по тој тачки, мора бити запрећена казна већа од 10 година. У овом случају, тај основ отпада и суд би требало да по службеној дужности преиспита разлоге за притвор у тим предметима”, закључује наш саговорник.

У том случају, објашњава адвокат Атељевић, као разлог за притвор Ђурашковићу и Мишковићу остаће опасност од бекства. Одбрана ће, напомиње бранилац, већ данас ставити нови предлог за укидање притвора, позивајући се на аршине који су били примењени када је Марку Мишковићу мера притвора замењена ношењем електронске наруквице.

---------------------------------------------------------------------------------------

Шта ће бити са Суботићем?

Станку Суботићу, коме је недавно заказано ново суђење због шверца цигарета током деведесетих на терет је стављено да је дело извршио као одговорно лице и као власник предузећа.

„Као власник, више не може да изврши кривично дело. Очекујем да ће тужилац, ако не одустане од оптужнице, да затражи списе. Ново кривично дело је блаже по учиниоца и тужилац би могао да Суботића тужи по члану 234. Са друге стране, ту има још окривљених који и даље одговарају за злоупотребу службеног положаја из члана 359, јер су били државни службеници, као што је директор царине Михаљ Кертес и неки полицијски чиновници, царински службеници као и радници државне безбедности. На њих се промена закона не односи и могло би да се постави питање раздвајања кривичних поступака”, каже за „Политику” Радослав Тадић, бранилац Станка Суботића.