Лоше оцене за лекаре који не штеде на лековима

Изабрани лекар опште медицине, примаријус, докторка Невенка Димитријевић из београдског Дома здравља „Вождовац” спада међу лекаре који су најискуснији, па зато и има велику картотеку. Она је учествовала и у изради такозване капитационе формуле, према којој се од октобра прошле године лекари оцењују и према учинку добијају плату. Ова лекарка је, међутим, добила оцену 2,76, на скали до десет; треба рећи да су јој прве оцене биле око „петице”. 

„Десетку” и увећање плате за 1.500 динара, по последњој провери учинка по капитационој форми од Републичког завода за здравствено осигурање (РФЗО) добило је само 18 од 6.809 изабраних лекара. У фонду су објаснили да на оцену лекара утиче број опредељених пацијената, рад на превенцији, број прегледа и рационалност у прописивању лекова и да се просечна оцена креће око „петице”. Формула се односи на изабране лекаре опште праксе, гинекологе, педијатре и стоматологе и износи варијабилно два одсто плате, односно око 1.500 динара.

Своју једва тројку др Димитријевић објашњава чињеницом да има велики број младих пацијената, а у последњем кварталу, три месеца се жестоко борила са грипом, па је на рецепт прописивала антибиотике који су јако скупи. Само партиципација за „панцеф” од 10 таблета је 1.040 динара, а све то јој се „рачунало за оцену”. Такође, има и много старих суграђана у картотеци, па каже како је вероватно прешла цифру опредељену за лекове.

– Да би добили добру оцену и увећану плату, лекара мора да има што већи број пацијената и превентивних прегледа, да упуте за лабораторију даје што мање и да цена рецепата по малопродајној цени буде што мања – каже за „Политику” др Невенка Димитријевић, иначе председница Извршног одбора Синдиката лекара и фармацеута Србије.

Иако испада да су лекари подржали формулу, о њој није било много дискусије и једноставно је – „стављена на сто”. Тако ова докторка каже да Министарство здравља није дефинисало ни максималан ни оптималан број картона и прегледа које један лекар може да има.

– Лекари у дому здравља су под притиском да штеде, да прописују што мање лекова, да не шаљу пацијенте на дијагностичке и специјалистичке прегледе. Више пута су лекари већ кажњавани када су прекршили Правилник о издавању рецептаи плаћали казне и од 200.000 динара. Велики број услуга које пружамо у дому здравља морали смо да сведемо на бројеве и шифре. Са друге стране специјалисти са клиника од нас стално траже понављање лабораторијских анализа за сваки контролни преглед – додаје ова лекарка.

Др Милица Николић-Урошевић, из београдског Дома здравља „Врачар”, каже да су међу „десеткашима” само могли да буду педијатри који имају услове да раде превентивне прегледе. Тврди да од лекара опште медицине, којих по последњем извештају има 3.549, нико не испуњава услове да би добио оцену 10.

– Разлог су високи и нереални критеријуми. Моја оцена је 7,1, али само зато што сам поштовала основне принципе у раду: пацијенту посвећујем довољно времена за преглед и објашњења. Дакле, не бројим колико ће људи проћи кроз ординацију него колико сам квалитетно радила и лечила их на примарном нивоу. „Десетку” не могу да добијем јер ми цена није кључна да пропишем лек него тражим за пацијента најбољу терапију, без обзира колико кошта – наводи др Николић-Урошевић, заступник Удружења за заштиту права изабраних доктора опште медицине Србије.

Ова лекарка има примедбе на критеријуме који морају да буду дефинисани према просеку у целој републици, а не према просеку у дому здравља. На пример, просек опредељених пацијената у једном од централних домова здравља у Београду „Врачар” је 1.663, а у Суботици је 880. Она поставља питање како да раде превентивне прегледе када имају два пута више пацијената од лекара у Суботици.

Такође, разлика између лекара који је испунио учинак и онога ко то није урадио од само 1.500 динара је, чини се, увредљиво мала. Треба подсетити да је првобитни предлог био да се задржи 70 одсто основице плате, а да 30 одсто буде „варијабила”, па затим је уследио предлог да се свима у здравству основица смањи за 10 одсто, али су се лекари, чак и штрајковима, борили против тих решења, па се стигло на симболичних два одсто од плате.

Др Николић-Урошевић сматра да треба хитно мењати садашњу капитациону формулу и тражити мишљење струке. Треба да се одреди просек прегледа и опредељених пацијената на нивоу републике, као и да цена лека не може да улази у просек оцене.