„Црна слика” српског села, 50.000 празних кућа

БЕОГРАД –  У селима Србије тренутно има више од 50.000 празних кућа, изјавио је председник Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ), Драган Шкорић.

„Од 4.600 села у Србији чак 73 одсто нема дом културе ни библиотеку, у 400 села нема ниједне продавнице, у 2.760 села нема вртића, а пошту нема чак 2.000 села”, рекао је Шкорић на научном скупу „Перспективе и развој села” у САНУ.

Асфалтним путем како је навео, није повезано више од 500 села.

„У 986 села станује мање од 100 житеља, а највише забрињава чињеница да 260.000 момака и 100.000 девојака са села, старости од 30 до 45 година, нису засновали породицу”, казао је Шкорић.

Он је истакао да не би требало да се помиримо са оваквом ситуацијом и „црном сликом” српског села, због чега са оваквих скупова треба упозорити јавност да се политика према селу мора мењати.

Председник САНУ Никола Хајдин рекао је да је Одбор за село један од најактивнијих одбора ове научне институције, подсетивши да је основан пре тридесетак година, а поново је оформљен пре две године, након што је у једном периоду „утихнуо”.

Он је нагласио да је крајње време да се о мултидисциплинарним проблемима села проговори аргументовано и компетентно.

„Србија располаже повољним природним и климатским условима за развој разноврсне пољопривредне производње, међутим ти ресурси ни издалека нису адекватно искоришћени”, навео је Хајдин.

Према његовим речима, дошло је време када производња хране, посебно пољопривредна наука, траже најквалитетније кадрове, најмодернију опрему, врхунску технологију и високе стандарде.

Потпредседник Привредне коморе Србије Слободан Самарџић истакао је да будућност Србије и њен развој пре свега лежи у пољопривреди, „капиларном развоју” и јаком образовном систему.

Закључци стручњака су да научне институције треба да се реорганизују и модернизују, као и да приступе новој аграрној и социјалној реформи, јер како истичу, алтернативна и дугорочно перспективнија развојна стратегија села и пољопривреде могућа је само у склопу темељних институционалних реформи у Србији.

Међу предлозима је и структурно прилагођавање српске пољопривреде модерном одрживом развоју, што подразумева техничко уређење обрадивог земљишта, уређење водотокова и хоризонтално и вертикално организовање пољопривредника у задруге, пословна удружења и акционарска друштва.