Што један испрља, десеторица не очисте

Да је Србији потребна озбиљна иницијатива за отклањање алармантне еколошке и хигијенске ситуације, потврђују и многи читаоци "Политике" из иностранства, који су се одазвали на наш позив да опишу како се то ради у земљама у којима живе. У овим писмима има конкретних предлога са свих страна света, описују се решења која се примењују у различитим земљама.

Тако нам Зорица Мишић, из Јоханесбурга у Јужној Африци, јавља да се на улицама "и не виде контејнери за смеће, већ да их једном недељно грађани износе на улице, а служба градске чистоће их тог дана испразни, па их станари врате у зграде. Станари су обавезни да месечно плаћају одређену суму кућном савету, од чега се унајмљује баштован који чисти и уређује заједничке површине, а део фонда се чува за фарбање зграде, једном у две године".

Цвета са њујоршког Менхетна пише да је бацање смећа по улицама прекршај за који се плаћа казна. "Исто важи и за псе који своје природне потребе обављају на улици, а власници за њима не почисте. Свуда су истакнуте информације колико ће да вас кошта ако бацате отпатке на недозвољеном месту. Кућно смеће се разврстава на стакло, метал, папир и пластику. Кажњиво је и да се у уличне корпе баца кућно смеће. Рано ујутро камиони перу улице, а тротоаре власници зграда и локала".

Миша Огњановић, који је скоро 14 година живео на Хавајским острвима, тврди да су тамо казне ригорозне: 400 долара за бацање смећа кроз прозор, 120 за бацање опушка, а милиони долара за индустријско загађење мора и тропских шума.

Контролори у рукавицама

Читалац Никитовић из Париза објашњава да Французи редовно спроводе медијске и политичке кампање за чистију животну средину. Што је посебно занимљиво, постоје специјализоване службе које "преврћу" по нађеном смећу како би утврдили идентитет несавесног грађанина. Ово потврђује и Светислав Костић из Немачке, наводећи да "сваког дана круже државни контролори и, са навученим гуменим рукавицама, чепркају по смећу", док не пронађу неки траг, а смеће се уклања још током исте ноћи. "Не сећам се да сам икад видео отпатке поред пута. А станишта за одмор опремљена су кантама, које се редовно празне, и сталним или покретним тоалетима", извештава Светислав.

Мила из Данске тврди да се "свест о неопходности рециклаже и очувања природе изграђује код деце још у вртићима. Моја деца, током посете Србији, пролазећи поред огромне гомиле смећа, нису бацала папириће од жваке, већ су их трпала у џеп и чекала на корпу за смеће. Деца у Данској ни у сну не би бацила истрошене батерије у кућно смеће, већ их скупљају и носе у најближе продавнице које имају специјалну корпу за старе батерије. Зна се да батерије страшно загађују подземне воде које користимо за пиће", пише нам Мила.

Читалац из Шведске под псеудонимом "4С", описује да у овој земљи "нема ђубрета на улицама, реке и језера су толико чисти да се на некима може пити. Овде се баш све рециклира. У улазима супермаркета су постављени аутомати са отворима за лименке и пластичне флаше, где за сваку убачену, одмах узимате новац. Замислите само да пиће у пластичним флашама буде пет динара скупље, па да се тај новац да сваком ко донесе празну амбалажу. Реке и потоци били би без флаша и лименки, а и пуно људи би дошло до посла у фабрикама за рециклажу. Казне за бацање смећа су високе, али нисам видео да то неко ради. Аутомобили увелико користе етанол. Аутобуси иду на гас. Сви су посвећени очувању природе до фанатизма".

И у Хрватској се пластичне флаше и лименке откупљују за пола куне (око пет динара) по комаду, јавља Марко Марковић из Загреба.

Мирјана Бухен, која већ 40 година живи у Немачкој саопштава нам да "се овде плаћају папрене казне, па свако добро размисли пре него што баци смеће. А и комшилук такође гледа шта се около баца, и ко баца, и одмах јавља надлежнима".

Менаџери продају смеће

Драгослав Петровић из Аустрије тврди да "у Аустрији готово да нема казни за прекршаје такве врсте. Људима је постало занимљиво да унапред разврставају амбалажу код куће и да је убацују у одговарајуће контејнере. Пре десетак година, због великог прилива дошљака из Турске, плочници и околина једне од великих улица где су они концентрисани, била је пуна испљувака и шмркотина. Нико дошљаке није због тога кажњавао, већ је настављено свакодневно прање и чишћење. И гле чуда: престало је и у овом крају пљување на улици", указује наш читалац из Беча.

Читатељка Мила из Торонта наводи пример чистих тоалета у Канади. "Тоалета има на сваком месту где се свет креће, а чистоћа и снабдевеност су беспрекорни. Нема да бацамо смеће "ђутуре" – све се одлаже у засебне контејнере. У извештају менаџмента наше двадесетоспратнице стоји да смо, као станари, прошле године остварили приход од рециклаже у износу од 30.000 канадских долара". "Није бадава она народна пословица: Кад један разбацује њих десет не могу скупити", подсећа Мила.

Немања са Флориде пише да "постоје возила која ноћу аутоматски чисте улице. Канте су обложене пластичним кесама. Све травнате површине се редовно одржавају, и сувишна земља се односи, да то не би одлазило на путеве. "Крематоријуми" за смеће су заправо термоелектране. Постоје два нивоа филтрирања воде: рециклирана из канализације, за наводњавање травњака, и чиста за личну употребу".

"У Италији су проблеми са депонијама. Римске домаћице бацају кроз прозор прљаве папирне марамице, дршке артичоке и огриске воћа", јавља анонимни читалац из Рима и цитира изреку: "Кад дођем из Каира у Рим, чини ми се да сам у Лондону, а кад дођем из Лондона у Рим чини ми се да сам у Каиру".