Пензије да прате зараде

Савез пензионера Србије ових дана ће по ко зна који пут пресавити табак и од Владе Србије затражити да на дневни ред стави питање измене постојећег Закона о пензијском и инвалидском осигурању, мислећи пре свега на измену начина обрачуна пензија како би се зауставио пад стандарда најстарије популације.

Републички одбор Савеза пензионера Србије изнео је на последњој седници предлог будуће формуле за обрачун принадлежности према ком би оне требало да се усклађују од 65 до 70 одсто с растом зараде, а остатак с растом трошкова живота, потврдио је за "Политику" Ђуро Перић, члан Управног одбора ПИО фонда.

– Ако се зна да ће убудуће учешће пензија у зарадама све више опадати, па је већ сада испод доње границе од 60 одсто која је прописана законом, пензионерским удружењима не преостаје ништа друго него да се код надлежних изборе за заустављање даљег обезвређивања пензија – каже Перић.

Према његовим речима, надлежнима се предлаже да се пензије убудуће усклађују квартално а не два пута годишње као до сада, као и да износ на пензијском чеку не може да падне испод 65 одсто од просечне зараде, уместо досадашњих 60 процената. Од надлежних ће се такође захтевати да најнижа пензија више не буде иста за све, већ да се одређује према годинама радног стажа и у зависности од тога и повећава. У ситуацији у којој се сада обрачунава најнижи износ на чеку, иста примања имају и онај пензионер који је радио 30 година и онај који је имао 15 година радног стажа, али су били лоше среће да им плата током свих тих година буде врло мала.

Убудуће то тако не би требало да буде, истиче Перић, и наглашава да би се износ одређивао према годинама стажа. Тако би, примера ради, неко ко је радио 20 година добијао 35 одсто од просечне зараде, а они с још дужим стажом више.

Власти ће такође бити предочено да су досадашња издвајања од 0,10 одсто за друштвени стандард пензионера и то само од уплате доприноса врло мала и не могу да покрију потребе пензионера па се предлаже њихово удвостручивање. Дакле, уместо 0,10 да се издваја 0,20 одсто али од укупних средстава.

Како се не би правила велика разлика између највиших и најнижих пензија где је сада највећи износ на чеку вредан као 10 најнижих пензија, предлаже се да убудуће највиша пензија износи три просечне плате уместо досадашњих пет, каже Перић, тако да би, рецимо, она у овом тренутку била око 51.000 динара.

Исто важи и за националне пензије. Дакле, да оне не иду вртоглаво горе, већ да они који их примају могу да рачунају да ће оне увек бити у противвредности "три просека". Пензионери, по свој прилици, неће држави опростити ни противзаконито закинуте износе због ретроактивне примене закона, због чега им је 2002. узето по 1.500 динара, а 2005. још око 1.400 динара, у просеку.

– Дакле, ових 2.900 динара које нам је држава остала дужна тражимо да се врате као нека врста дуга. Јер, и Уставни суд је донео одлуку да је пензионерима за последњи квартал 2005. године следовало усклађивање пензија, а то није учињено зато што је нови Закон о ПИО уместо од 1. јануара 2006. почео да се примењује раније, од октобра 2005. године, па је то довело до трајног умањења принадлежности – појашњава овај представник пензионера.