Два месеца "борбе принципима"

Званични преговори о формирању нове владе такозваног демократског блока почели су 2. марта тројним састанком представника Демократске странке, коалиције Демократске странке Србије и Нове Србије и Г 17 плус, на коме је утврђено пет основних начела будуће владе, око којих није било спорења. Ти принципи су: очување Косова и Метохије у саставу Србије, наставак процеса европских интеграција, завршетак сарадње са Хашким трибуналом, побољшање економских прилика у земљи и борба против корупције и криминала. Тада је речено да се није разговарало о конкретним кадровским решењима.

Свега неколико дана касније почетним принципима додат је још један –шести и то на предлог Г 17 плус. На састанку коалиције ДСС–НС са руководством Г 17 плус Млађан Динкић предложио је начело поделе одговорности, по коме једна странка не може да има и премијера и председника државе. Тачније ДС-у је понуђено да бира да ли ће имати премијера или кандидата за председника кога би подржао остатак коалиције. Борис Тадић је одмах овај принцип назвао бесмисленим, јер "председника Републике бирају грађани, а не партије", а одмах потом ДС је, као одговор на шести, формулисао "нулти" принцип – да ДСС, НС и Г 17 плус раскину све коалиције са радикалима и социјалистима на локалном нивоу. Иако су првих дана били тема оштрог спорења у каснијим преговорима их више нико није помињао.

Премијер – прва препрека

Иако на првим састанцима наводно није било речи о конкретним кадровским решењима, за јавност готово да није било дилеме да су преговори углавном запињали баш због тога. Први камен спотицања било је, наравно место премијера, пошто су из ДСС-а већ на самом почетку поручили да је ДС-ов кандидат Божидар Ђелић за њих неприхватљив. Када је већ изгледало да никаквог компромиса неће бити, у ДС-у су ипак попустили и пристали да на челу нове владе поново буде Војислав Коштуница.

За узврат, ДС је тражио да му припадну сви важнији ресори као и да има већину министара у влади. Влада премијера Коштуница би, по овом предлогу, имала једног потпредседника и то из ДС-а, који би био задужен за европске интеграције и економске односе са иностранством (за то место био је виђен Божидар Ђелић) и још 13 ресора – финансије, полицију, одбрану, дипломатију, трговину, туризам и услуге, саобраћај, социјална питања, рударство и енергетику, пољопривреду, спорт и омладину, животну средину и одрживи развој, људска права, родну равноправност и права мањина и дијаспору. ДСС, би поред премијера, добио ресоре: правде, државне управе и локалне самоуправе, рада и запошљавања, грађевина и урбанизма, науке и вера. У том случају Г 17 плус би припала министарства привреде, здравља, културе и телекомуникација и информатичког друштва.

Спорни Понош

Демократе су предлагале и да коалиција ДСС–НС задржи директора БИА и место генералног секретара Владе Србије, док би ДС добила заменика директора БИА, председника Скупштине и гувернера НБС.

Нешто касније демократе су тражиле МУП, а били су спремни да одустану од одбране. Међутим, испоставило се да ни ово решење неће проћи без проблема јер је из ДСС-а стигао сигнал да ће у случају да преузму одбрану, сасвим извесно сменити начелника Генералштаба Здравка Поноша, који иначе важи за Тадићевог човека.

ДС је затим одустао од МУП, али је тражио да њима припадне функција шефа БИА.

У првој фази преговора, чинило се да БИА уопште није била ни предмет разговора, па се стекао утисак да је Коштуници битно да Драган Јочић задржи место министра полиције, а да ће функцију шефа тајне службе препустити Демократској странци. У последњој фази преговора испоставило се, међутим, да је управо та функција главна препрека за договор.

ДС је тражио и да се подели Министарство за капиталне инвестиције, тако да њима припадну саобраћај и телекомуникације, а коалицији ДСС–НС грађевина. У последњем предлогу ДС је коалицији понудио цело министарство за капиталне инвестиције. Уместо саобраћаја, односно капиталних инвестиција, ДС је прошлог викенда затражио Министарство за равномеран регионални развој (координатор Националног инвестиционог плана). За ово место је током преговора био виђен Млађан Динкић или неко из Г 17 плус, будући да лидер "експерата" није могао да рачуна на финансије, које су тражиле демократе. ДС је тражио да и место гувернера НБС буде предмет преговора, али у последњој понуди прошлог викенда одустали су и од тога.

Неуспело посредовање Г 17 плус

Током протекла два месеца ДСС се није много изјашњавао о томе шта жели, углавном су говорили шта им није прихватљиво из "менија" ДС-ових понуда. Међутим, током протеклог викенда упутили су последњу понуду ДС-у, који је Коштуница назвао "добрим, компромисним и уравнотеженим". Његовој коалицији припало би место председника владе, министарства унутрашњих послова, пољопривреде, државне управе, Косова и Метохије, капиталних инвестиција, просвете и вера док су ДС-у понудили потпредседника владе, министарства финансија, одбране, иностраних послова, правде, рударства и енергетике, трговине, науке, социјалне политике, телекомуникација, спорта и омладине и дијаспоре. Председник Скупштине био би из ДС-а, док би се за БИА примењивао принцип "дуплог кључа" по коме би ДСС ову службу водио првих годину и по дана, а ДС преостале две и по године.

У одговору на ово ДС је упутила коалицији ДСС–НС свој коначан предлог из кога се види да су и они заинтересовани за Министарство унутрашњих послова и пољопривреду док остале функције нису спорне. ДСС и ДС су сагласни да Г 17 плус припадну министарство економије, здравља, с тим што ДСС предлаже и да добију рад, запошљавање и културу, а ДС им нуди науку, спорт и омладину.