Dva meseca "borbe principima"

Zvanični pregovori o formiranju nove vlade takozvanog demokratskog bloka počeli su 2. marta trojnim sastankom predstavnika Demokratske stranke, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije i G 17 plus, na kome je utvrđeno pet osnovnih načela buduće vlade, oko kojih nije bilo sporenja. Ti principi su: očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nastavak procesa evropskih integracija, završetak saradnje sa Haškim tribunalom, poboljšanje ekonomskih prilika u zemlji i borba protiv korupcije i kriminala. Tada je rečeno da se nije razgovaralo o konkretnim kadrovskim rešenjima.

Svega nekoliko dana kasnije početnim principima dodat je još jedan –šesti i to na predlog G 17 plus. Na sastanku koalicije DSS–NS sa rukovodstvom G 17 plus Mlađan Dinkić predložio je načelo podele odgovornosti, po kome jedna stranka ne može da ima i premijera i predsednika države. Tačnije DS-u je ponuđeno da bira da li će imati premijera ili kandidata za predsednika koga bi podržao ostatak koalicije. Boris Tadić je odmah ovaj princip nazvao besmislenim, jer "predsednika Republike biraju građani, a ne partije", a odmah potom DS je, kao odgovor na šesti, formulisao "nulti" princip – da DSS, NS i G 17 plus raskinu sve koalicije sa radikalima i socijalistima na lokalnom nivou. Iako su prvih dana bili tema oštrog sporenja u kasnijim pregovorima ih više niko nije pominjao.

Premijer – prva prepreka

Iako na prvim sastancima navodno nije bilo reči o konkretnim kadrovskim rešenjima, za javnost gotovo da nije bilo dileme da su pregovori uglavnom zapinjali baš zbog toga. Prvi kamen spoticanja bilo je, naravno mesto premijera, pošto su iz DSS-a već na samom početku poručili da je DS-ov kandidat Božidar Đelić za njih neprihvatljiv. Kada je već izgledalo da nikakvog kompromisa neće biti, u DS-u su ipak popustili i pristali da na čelu nove vlade ponovo bude Vojislav Koštunica.

Za uzvrat, DS je tražio da mu pripadnu svi važniji resori kao i da ima većinu ministara u vladi. Vlada premijera Koštunica bi, po ovom predlogu, imala jednog potpredsednika i to iz DS-a, koji bi bio zadužen za evropske integracije i ekonomske odnose sa inostranstvom (za to mesto bio je viđen Božidar Đelić) i još 13 resora – finansije, policiju, odbranu, diplomatiju, trgovinu, turizam i usluge, saobraćaj, socijalna pitanja, rudarstvo i energetiku, poljoprivredu, sport i omladinu, životnu sredinu i održivi razvoj, ljudska prava, rodnu ravnopravnost i prava manjina i dijasporu. DSS, bi pored premijera, dobio resore: pravde, državne uprave i lokalne samouprave, rada i zapošljavanja, građevina i urbanizma, nauke i vera. U tom slučaju G 17 plus bi pripala ministarstva privrede, zdravlja, kulture i telekomunikacija i informatičkog društva.

Sporni Ponoš

Demokrate su predlagale i da koalicija DSS–NS zadrži direktora BIA i mesto generalnog sekretara Vlade Srbije, dok bi DS dobila zamenika direktora BIA, predsednika Skupštine i guvernera NBS.

Nešto kasnije demokrate su tražile MUP, a bili su spremni da odustanu od odbrane. Međutim, ispostavilo se da ni ovo rešenje neće proći bez problema jer je iz DSS-a stigao signal da će u slučaju da preuzmu odbranu, sasvim izvesno smeniti načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša, koji inače važi za Tadićevog čoveka.

DS je zatim odustao od MUP, ali je tražio da njima pripadne funkcija šefa BIA.

U prvoj fazi pregovora, činilo se da BIA uopšte nije bila ni predmet razgovora, pa se stekao utisak da je Koštunici bitno da Dragan Jočić zadrži mesto ministra policije, a da će funkciju šefa tajne službe prepustiti Demokratskoj stranci. U poslednjoj fazi pregovora ispostavilo se, međutim, da je upravo ta funkcija glavna prepreka za dogovor.

DS je tražio i da se podeli Ministarstvo za kapitalne investicije, tako da njima pripadnu saobraćaj i telekomunikacije, a koaliciji DSS–NS građevina. U poslednjem predlogu DS je koaliciji ponudio celo ministarstvo za kapitalne investicije. Umesto saobraćaja, odnosno kapitalnih investicija, DS je prošlog vikenda zatražio Ministarstvo za ravnomeran regionalni razvoj (koordinator Nacionalnog investicionog plana). Za ovo mesto je tokom pregovora bio viđen Mlađan Dinkić ili neko iz G 17 plus, budući da lider "eksperata" nije mogao da računa na finansije, koje su tražile demokrate. DS je tražio da i mesto guvernera NBS bude predmet pregovora, ali u poslednjoj ponudi prošlog vikenda odustali su i od toga.

Neuspelo posredovanje G 17 plus

Tokom protekla dva meseca DSS se nije mnogo izjašnjavao o tome šta želi, uglavnom su govorili šta im nije prihvatljivo iz "menija" DS-ovih ponuda. Međutim, tokom proteklog vikenda uputili su poslednju ponudu DS-u, koji je Koštunica nazvao "dobrim, kompromisnim i uravnoteženim". Njegovoj koaliciji pripalo bi mesto predsednika vlade, ministarstva unutrašnjih poslova, poljoprivrede, državne uprave, Kosova i Metohije, kapitalnih investicija, prosvete i vera dok su DS-u ponudili potpredsednika vlade, ministarstva finansija, odbrane, inostranih poslova, pravde, rudarstva i energetike, trgovine, nauke, socijalne politike, telekomunikacija, sporta i omladine i dijaspore. Predsednik Skupštine bio bi iz DS-a, dok bi se za BIA primenjivao princip "duplog ključa" po kome bi DSS ovu službu vodio prvih godinu i po dana, a DS preostale dve i po godine.

U odgovoru na ovo DS je uputila koaliciji DSS–NS svoj konačan predlog iz koga se vidi da su i oni zainteresovani za Ministarstvo unutrašnjih poslova i poljoprivredu dok ostale funkcije nisu sporne. DSS i DS su saglasni da G 17 plus pripadnu ministarstvo ekonomije, zdravlja, s tim što DSS predlaže i da dobiju rad, zapošljavanje i kulturu, a DS im nudi nauku, sport i omladinu.