Италија бира председника

Рим – Италијански посланици ни у другом кругу гласања јуче нису успели да изаберу новог председника државе, при чему је већина представника и левог и десног центра, како се тврди, гласала празним листићима, а ново гласање следи данас.

Још у току другог круга гласања било је јасно да ниједан кандидат неће добити потребну двотрећинску већину од укупно 1.007 посланика и регионалних представника, јавио је Ројтерс.

Уколико ни у трећем кругу ниједан кандидат не освоји двотрећинску већину, гласање ће се наставити у четвртом кругу, када ће за избор шефа државе бити довољна проста већина.

У првом гласању највише гласова освојио је Франко Марини, кандидат Демократске странке Пјера Луиђија Берзанија, кога је подржао и Силвио Берлускони, лидер странке „Народ слободе”. Други по броју гласова је Стефано Родото, кандидат странке „Пет звездица” Бепа Грила.

Садашњем шефу државе Ђорђу Наполитану мандат иначе истиче 15. маја, јавиле су агенције.

                                                        *     *     *     *

Франко Марини (80), правник пореклом из провинције Л’Аквила у централној Италији, утицајни је синдикални вођа и некадашњи председник државног Сената. Он је постао председнички кандидат у среду вече, изненадном одлуком Берзанија (61), после састанка са Берлусконијем, што је изазвало јавни револт унутар руководства странке. На партијском састанку о кандидатури за шефа државе, од 430 посланика Демократске странке чак 90 је устало против Маринија.

Матео Ренци (38), главни Берзанијев ривал за шефа странке од фебруарских избора, назвао је Маринија „кандидатом из прошлог века”. Ренци је одмах по објави кандидата најавио да он и 50 његових следбеника неће гласати за Маринија – политичара без харизме – „јер би његов избор био медвеђа услуга Италији”. Ренцијевом противљењу Маринијевој кандидатури придружио се и Ники Вендола, лидер левичарске Партије екологије и слободе (СЕЛ) блиске Демократској партији. Вендола је подсетио да је Марини у фебруару изгубио на локалним изборима, оценивши да би сада његов узлет на место шефа државе био „неприхватљив”. Вендоло је унапред најавио да 46 посланика СЕЛ-а неће гласати за Маринија, већ за противкандидата Стефана Родоту (80), угледног адвоката и универзитетског професора, ког је предложила странка „Пет звездица” комичара Бепе Грила, неочекиване звезде фебруарских избора.

Берзанијев избор Маринија за кандидата за шефа државе уследио је после његово жилавог отпора предлозима Берлусконија да две највеће партије изнађу начин да оформе велику коалицију и изведу земљу из тренутног политичког ћорсокака.

Марини – утицајни синдикални вођа, пореклом из скромне многочлане радничке породице, дугогодишњи припадник италијанских демохришћана, али данас близак католичком крилу Демократске странке – Берзанију је изгледао као одговарајући профил новог шефа државе. Пасионираног алпинисту и бициклисту, италијански „Ђорнале” описује као „ведру и великодушну особу, вешту у преговорима”. Сам Марини је у једном интервјуу, на питање шта је његова тактика у преговорима, рекао: „Играм на исцрпљивање”.

По лидеру „Пет звездица”, Берзани је поклекао пред притиском Берлусконија и тврдокорне политичке елите која не увиђа промену времена. Грило је у први мах предложио чувену новинарку Милену Габанели као кандидата за шефа државе, али је она преко ноћи одбила кандидатуру. Грилов противкандидат Маринију постао је затим познати левичарски научник Стефано Родота, изданак мањинске албанске комуне у Калабрији, „потомак италијанско-албанске лозе која је у 17. и 18. веку изнедрила низ познатих интелектуалаца, заступника верских и лингвистичких права мањина”, наводе електронски извори.

Родота је некадашњи председник Демократске партије левице из које је настала данашња Берзанијева Демократска партија. Многи посланици Демократске странке који су против кандидатуре Маринија могли би гласати за Родоту, проценио је јуче Ројтерс.

Један од аутора Повеље о фундаменталним правима Европске уније, некадашњи председник научног комитета Агенције за фундаментална права ЕУ чији је и данас члан, Родота је колико лане оштро критиковао феномен политичке популарности Бепе Грила.

„Политичари који као Грило верују да ће изборна демократија бити отписана, зато што се данас све догађа на интернету, ризикују да дају право онима који тврде да је електронска демократија форма популизма трећег миленијума. Те технологије биће искоришћене на разне начине: имали смо прилике да то видимо приликом Обамине изборне кампање и у случајевима ’арапског пролећа’”, упозорио је прошлог лета Родото.

Међутим, професор Родото избио је јуче у најужи избор за председника Италије одлуком политичког фаворита „интернет генерације”.