Све топлија лета на планети

Научници са Харварда утврдили су да су летњи периоди у протекле две деценије, на северним географским ширинама, били најтоплији за последњих шест векова.

Анализирајући више чинилаца, укључујући природне „записе” из коре дрвећа, ледничких језера, седиментних ледених стена, као и статистику, закључили су да је наша блиска прошлост, током лета, богата многобројним данима са изузетно високим средњим дневним температурама, што наши преци нису имали прилику да осете.

Како каже Мартин Тингли, истраживач у Одељењу науке о земљи на Харварду, циљ истраживања је био да се изведе статистички закључак о променама температура у прошлости како би лакше и релевантније могли да дођу до сазнања шта нас очекује у будућности. Резултати су објављени у новом броју часописа „Наука”, пре неколико дана.

Пажња у истраживању, за који научни сајтови не прецизирају када је рађено, била је усмерена и на ,„температурне аномалије”: примера ради, тропско лето у Русији 2010. или врели талас који је добро презнојио западну Европу 2003. године. Анализиране су и просечне температуре на Арктику – низ топлих лета: 2005, 2007, 2010. и 2011. у канадском делу Арктика или на западним деловима Гренланда.

Стручњаци са Харварда истичу неопходност наставка ових и сличних истраживања. За сада су анализирани само подаци о сезонским променама. До нових сазнања још прецизније се може доћи уколико се буду истраживале промене на дневном и недељном нивоу.

У Србији, просечна температура за 2012. годину износила је 11,6 степени Целзијуса, а просечна температура за летњи период прошле године био је 23,3 степени Целзијуса.

Јасминка Смаилагић, начелница Одељења за климатску прогнозу, информисање и обуку Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), каже да ће почетком маја бити утврђена прецизнија временска прогноза о томе какво нас лето очекује.

– За сада могу да кажем само да је лето прошле године било најтоплије. На чак две трећине свих мерних станица бележене су највише температуре од када се врше редовна мерења у нашој земљи. У Београду се то ради од 1887, а широм Србије од 1925. године – истакла је Јасминка Смаилагић.

Драган Михић, шеф Одсека за климатске анализе и прогнозе РХМЗ, дао нам је неке назнаке каквом лету да се надамо:

– У целој Србији очекује се топло лето са средњом температуром ваздуха знатно изнад вишегодишњег просека. Такође, очекује нас и дефицит падавина за већи део земље. На југу и југозападу земље очекује се да количина падавина буде у границама просечних вредности.

-----------------------------------------------

Више од 600 станица у Србији

У Србији постоји 28 главних метеоролошких станица које сваког сата бележе промене бројних параметара неопходних за прецизну прогнозу. Систем обухвата још 80 климатолошких станица које бележе промене у 7, 14 у 21 сат, као и 500 станица за податке о падавинама.