Аплауз за београдске „Енглезе” у Керемпуху

Загреб – Београдско драмско позориште представило се прексиноћ загребачкој публици својом хит представом „Не играј на н Енглезе“ Владимира Ђурђевића, у режији Сташе Копривице, на сцени Сатиричког казалишта „Керемпух”, а у оквиру вишегодишње међународне културне размене. Реч је о комаду који на духовит начин проговара о времену у којем живимо, о феномену људи који су опседнути спортским кладионицама…

 Три невероватно смешна и у исто време тужна Ђурђевићева урбана јунака, страсна кладионичара Паун, Буле и Пикси које тумаче Данијел Сич, Иван Томић и Марко Живић својим сценским догодовштинама и надахнутом глумом мамили су аплаузе публике у пуној сали „Керемпуха”. Међу посетиоцима који су дошли да виде београдску поставку комада „Не играј на Енглезе“ били су Тарик Филиповић, Борко Перић, Винко Брешан и многи други. Представи је присуствовао и Станимир Вукићевић, амбасадор Републике Србије у Загребу.

На сцени загребачког казалишта „Керемпух” ово дело савременог српског аутора Владимира Ђурђевића је иначе на редовном репертоару велике сцене.

Загребачку поставку представе „Не играј на Енглезе” режирали су Винко Брешан и Жељка Удовичић, а премијерно је изведена 23. децембра 2012. године са глумачком екипом у којој су: Хрвоје Кечкеш (Паун), Борко Перић (Буле) и Тарик Филиповић однос Рене Биторајац који у алтернацији играју Пиксија. Загребачке колеге играле су у среду увече своје „Енглезе“ на матичној сцени у оквиру свог редовног репертоара, али су прексиноћ у пуном саставу дошли да виде београдску поставку овог комада. Била је то прилика да хрватски и српски глумци размене искуства, упореде позоришне естетике са којима су обојили своје сценске јунаке. И да се, како рекоше, лепо друже.

– Сигурно је да је свака позоришна размена врло важан фактор укупног

театарског живота. Изузетно је важна и корисна та размена у овом тренутку између загребачких и београдских позоришта зато што су и култура, па чак и економија на неки начин увек испред политичких односа. Па ако би се то грубо преводило онда би се могло рећи да је позоришна размена између наших театарских кућа одређено време испред саме политике. Размена је важна у позоришном смислу због размене искустава и унапређивања театарског живота између држава и градова, али су на известан начин и путоказ и опомена политици да и она иде тим правцем, каже Душко Љуштина, дугогодишњи управник казалишта „Керемпух”.

Ансамбл Београдског драмског позоришта на гостовању у Загребу предводила је Маша Михаиловић, управница овог театра, која је протеклих дана имала више састанака са својим хрватским колегама.

 – Наш ансамбл често гостује по региону, па и шире, али морам да приметим да овако срдачан пријем нисмо скоро доживели. То ме радује јер ми се чини да су мостови сада стабилни, да смо утрли пут неким новим вредностима. Поред потписаног споразума о узајамној сарадњи, јуче смо започели преговоре и о неким већим и озбиљнијим сарадњама које би требало да стартују већ на јесен. Оваква гостовања су драгоцена због искуства, али и због презентовања потенцијала позоришта која морају да буду отворена за комуникацију да би опстала и да би нас што више људи видело, односно да се схвати значај ове врсте сценске уметности – каже Михаиловићка која се веома радује што ће им колеге из Загреба узвратити посету већ у јуну.

Сатиричко казалиште „Керемпух” гостоваће, како смо обавештени, у позоришној кући на Црвеном крсту, у јуну, са своје две представе. Тачније са комадом „Не играј на Енглезе“, али и са Нушићевом „Госпођом министарком” у режији Оливера Фрљића.