Србија изабрала будућност

Парафом Ивице Дачића на договор са Приштином, Београд је изабрао – будућност.

Србија ће тек да сабира шта је добила, а шта изгубила, али je извесно да је прекинула ланац неуспеха који је почињао са неразумевањем света и непосредног окружења, са главом пуном митске прошлости и лишене увида у стварност, који се продужавао арогантним одбијањем понуда и завршавао мањим или већим „капитулацијама”.

Од почетка деведесетих година 20. века Београд је само једном, у Дејтону, имао рационалан сусрет са собом и светом и резултат тога јесте Република Српска. Али, Дејтонски споразум показује да тај тренутак разумевања не траје вечно, да мора непрекидно да буде негован и одржаван.

Ово је важно запамтити јер Београд и Приштину тек чека пакао разговора о хиљаду детаља који задиру колико у свакодневни живот људи на Космету, толико и у интересе сила које су показале не само да желе него и да могу да уређују свет у коме живимо.

У овом моменту Србија на Космету има незаштићене Србе јужно од Ибра за које важе закони Приштине, недовољно заштићене Србе северно од Ибра за које не важе закони Приштине, Космет у свом Уставу али ниједан орган државе Србије на Космету...

Парафираним договором, који ће – пише приштинска штампа – бити изнад закона Косова, Србија озакоњује сопствену заштиту живота Срба на Космету, претварајући је у међународну обавезу. И то је почетак свега: Србија је без Космета онда када нема Срба на Космету.

Држава Србија сада има прилику да на међународно одобрен начин брине о здравству, школству, економском развоју и информисању Срба на Космету. Може да им без приговора Приштине, Берлина и Вашингтона помогне да на тешком месту опстану. То је нарочито важно за Србе који живе у гетима јужно од Ибра за које су четири општине на северу – рајско насеље.

Србији и Србима на Космету предстоји тежак и озбиљан посао, да покажу да сеобе нису једина ствар коју умеју успешно да раде, већ да знају да обрађују земљу, прерађују руду, производе тражену робу, чувају свој језик и своју културу и тамо где им комшије отимају летину, отимају и убијају ближње.

На овом месту је већ написано да је космичка правда или казна да су они који су кренули у ратове деведесетих година сада закорачили у мир. Али, за садашњу власт је награда са неба да ће већина опозиције подржати Дачићев параф. Такав луксуз није имала претходна влада.

Томиславу Николићу и Александру Вучићу ће тако остати лакши део посла, да увере део својих бирача да су урадили велико дело за спас Србије. То им неће бити нарочито тешко, јер истраживања показују да скоро 60 одсто симпатизера напредњака каже: „Вучић је у праву, шта год да уради”. Наравно, најтеже ће бити да докажу Србима на северу Космета да је договор у њиховом интересу. Али, ни то није посао који не може да се уради. Јер, најтеже је урађено. Парафиран је договор Београда и Приштине: рат је замењен миром, прошлост будућношћу.