Јевремовац под заштитом

Београд је добио још један споменик културе: Ботаничку башту Јевремовац која је недавном одлуком српске владе стављена под заштиту државе. Осим што је прва и до сада једина ботаничка башта у Србији, њено оснивање је везано и за једно од највећих имена српске ботанике – Јосифа Панчића.
Ботаничка башта је основана 1874. године, на крају Дунавске улице, одлуком Министарства просвете Краљевине Србије, на предлог Јосифа Панчића, који је био и њен први управник. Пошто су поплаве плавиле башту, 1889. краљ Милан Обреновић поклонио је имање, које је наследио од свог деде Јеврема, Великој школи у Београду за Ботаничку башту, али под условом да се зове по њему – Јевремовац. На то место је пресељена и ту се налази и данас.

Јевремовац се угнездио у најуже градско језгро. Налази се на територији општине Стари град, у Таковској 43, на површини од око пет хектара. На отвореном простору успева више од 250 дрвенастих и више од 300 зељастих домаћих и страних врста биљака, тако да садашњи укупан биљни фонд представља изузетно богатство флоре на овако малом простору.

Ботаничка башта обухвата, поред отворених површина, Стаклену башту и просторије Института за ботанику (управна зграда, хербаријум, библиотека, слушаоница, лабораторије).

Стаклена башта датира из 1892. године, када је донета у деловима из Дрездена и склопљена на садашњем месту. Она покрива простор од 500 квадратних метара. У време када је грађена представљала је једну од највећих и најлепших стаклених башти у овом делу Европе. На северном и јужном крају крила налазе се зидане партије скромних декорација. Строга симетрија, као и још неки архитектонски елементи сведоче о доминантном утицају академске архитектуре, али кроз распоред и облик прозора на њеном првом спрату провејава и дух романтизма.

С друге стране, крила са централним делом у потпуности су изграђена од модерних материјала, стакла и гвожђа, што је у директној вези са наменом стакленика. Ови материјали су омогућили богату примену сецесијских декоративних елемената који откривају нову тенденцију у европској архитектури с краја 19. века.