Фотографи Де Јонг у Београду

До краја године у главном граду требало би да се одржи интересантна изложба – „Фотографи ’Браћа Де Јонг’ у Београду”. О томе ко су били ти уметници, како су се обрели у Србији и шта су све снимили говорило се пре неколико дана и на једном предавању. Наиме, у оквиру Дана Београда, у Библиотеци града, Чедомир Васић, професор ФЛУ, поделио је са публиком плодове свог вишегодишњег истраживања на идентификацији и тумачењу снимака које су ови швајцарски фотографи окупљени у париском атељеу „Браћа Де Јонг” направили током боравка у Београду априла односно маја давне 1888. године.

Према подацима професора Васића, овај фотографски атеље био је активан у последњим деценијама 19. и почетком 20. века. Држала су га браћа Виктор Едуар, Леон Франсис и Огист Клеман у Нејију. Делатност групе, која се током две деценије одвијала на простору „од Атлантика до Сибира”, до сада у литератури није била шире обрађена. Путујући по Европи оставили су изузетно сведочанство о пределима, архитектури сакралних и индустријских објеката, о различитим друштвеним слојевима и групама, од ђака и војника, преко радника и газда, свештеника и племства, све до руског царског двора и папске резиденције. Како што се испоставило, стигли су и до Србије.

– Њихова специјалност, судећи по доступним снимцима, били су групни портрети и архитектура. НаосновуфотографијамоглобисепретпоставитидасуподоласкууПариз, односноуНеји, билиуконтактуиличакшегртоваликодреномираногфотографаЖанаДавидаизсуседнеопштинеЛевалоа. Њихове најстаријепознатефотографијеу вези су сањиховим боравкомуАустроугарској. О томе сведочи албумизНационалнебиблиотекеуПаризу, посебнозанимљивзбогличности снимљенихуБоснииХерцеговини (Херцеговачкижандарми – „штрафуни”, Сарајевскиватрогасац) иу Сремским Карловцима – професорски збор Карловачке гимназије почетком 1888. године. ХронолошкиследефотографијеизСрбије, прича Васић и додаје:

– Двадесет и две до сада утврђене фотографије, које се углавном налазе по београдским јавним и приватним збиркама, делимично у иностранству, приказују групе наставника и ученика разних школских установа –  Учитељске школе, Београдске богословије, Прве београдске гимназије и Војне академије, као и личности из војних команди и јединица, жандармерије и полиције. Два снимка приказују краља Милана са друштвом и дипломатским кором у доколици, у игри крoкета. Све то

прворазредни је историјски документ о времену и личностима које су заузимале или ће у каснијим временима одиграти важну улогу у развоју јавног и културног живота Србије.

На пример, међу професорима Учитељске школе налазе се и  књижевник и управник Народног позоришта Јован Ђорђевић, сликар и етнограф Владислав Тителбах, музичар Стеван Шрам, педагог Јеврем Илић, лекар и један од најзаслужнијих посленика на пољу здравства у Србији др Милан Јовановић – Батут и други. На слици из Богословије препознајемо значајна свештена лица – Јакова Павловића, протојереја и ректора Богословије, касније митрополита Србије Инокентија, затим протосинђела Фирмилијана Дражића, будућегмитрополита скопског. На фотографији професора и ђака Прве београдске гимназије приказан је младалачки изглед оснивача „Политике” Владислава Рибникара, археолога Милоја Васића, политичара Настаса Петровића.

У припреми изложбе радова овог париског фотографског атељеа, напомиње наш саговорник, учествоваће више музејских установа: Педагошки музеј, Историјски музеј Србије, Војни музеј, Музеј града Београда, Музеј примењене уметности, Библиотека града Београда, Фото музеј, Архив Југославије као и приватни колекционари који у својим збиркама чувају фотографије. Чињеница да је у последњој години дана пронађено више од половине њихових радова, једна непосрeдно пре oдржаног предавања, говори о могућности појављивања нових снимака који би значили озбиљан допринос аутентичнијем познавању наше прошлости – закључује Васић.

М. Димитријевић