Неуспех у вођењу Уједињених нација

Ове недеље је бивши запослени у УН описао укорењен систем некажњавања унутар организације – исте оне која кажњава узбуњиваче због објављивања њених грешака у раду. Џејмс Вејзерстром, искусни амерички дипломата, каже да је добио отказ и био затворен од стране полиције УН – која му је претражила стан – након што је пријавио могућу корупцију међу високим званичницима УН на Косову.

„Организација би требало да заступа идеале људских права, антикорупције и владавине права. Али изнутра их не примењује”, тврди Вејзерстром.

УН су се нашле на мети критика и пошто су прошлог месеца одлучиле да не исплате компензацију породицама 8.000 умрлих Хаићана и 646.000 оних који су се разболели од епидемије колере 2010. године, за коју експерти тврде да су је покренуле мировне трупе УН из Непала. 

Уједињене нације су увек биле и биће несавршена институција. Њена највећа снага – и слабост – јесу њене 193 земље чланице. Добијање већине око главних питања, реформи или уздржаности од политичког покровитељства може бити веома узбудљиво. Срамно руско блокирање акција против Сирије у Савету безбедности је на пример показало ограничења овог застарелог тела.

Нажалост, док Уједињене нације улазе у потенцијално опасну фазу у погледу мисија за одржавање мира, недостаје руковођење Бан Ки Муна.

Бивши јужнокорејски министар спољних послова потенцира борбу против глобалног загревања, успостављање одрживог развоја и повећање броја жена на водећим положајима. Али није успео да обезбеди динамично вођство и реформу институције којој је то очајнички потребно.

„То је прилично помешана ситуација”, тврди један високи службеник УН који је желео да остане анониман. „Бан проводи много времена у Давосу, Северном поларном кругу или Монаку, а у међувремену су питања – попут будућности мировних трупа – у озбиљној кризи.”

УН поново почињу амбициозну операцију одржавања мира, као што је био случај деведесетих и што је завршено катастрофално. Савет безбедности је прошлог месеца одобрио стварање „интервентне бригаде” од 3.000 војника УН у Конгу са мандатом без преседана да се боре на страни владе против побуњеника. Такође се очекује долазак 11.000 мировњака УН у Мали где Французи воде битку против милитантних формација, а могућа је и мисија у Сомалији.

Садашњи и бивши званичници УН брину о понављању дебакла из деведесетих.

Необучени и слабо опремљени војници са нејасним инструкцијама о томе када употребити силу били су размештени у Сомалији, Руанди и Босни. Цивили који су очекивали да буду заштићени, били су напуштени.

Далеко најсрамнији случај је погибија 500.000 припадника народа Тутси и Хуту у геноциду у Руанди 1994. године. УН су обећале да ће 1995. заштитити Сребреницу у источној Босни али ни у томе нису успели, па је побијено 8.000 муслиманских мушкараца и дечака.

Поједини званичници УН се плаше да „интервентна бригада“ у Конгу представља опасан преседан, а ни слабо опремљени мировњаци у Малију неће моћи да одоле загриженим џихадистима.

„Укидају се добро успостављени принципи мировних трупа, а мислим да се није довољно промислило о далекосежним последицама“, тврди један службеник УН.

Истовремено, амерички званичници позивају на свеобухватну реформу управе Уједињених нација која је само на путне трошкове у протекле две године потрошила 769 милиона долара, што осам пута премашује предвиђени буџет.

Синдикати запослених и њихови савезници су блокирали доношење мера које би натерале особље УН, као и у случају већине других дипломата, да се ротирају на положајима који варирају од веома тешких у ратним зонама до отмених постављења у Њујорку, Женеви и Риму. Отпуштање запослених – чак и оних који су ухваћени у крађи – захтева огроман напор тромог унутрашњег правосудног система.

Вејзерстром, узбуњивач, тврди да су главни проблем највише позиционирани званичници укључујући и Бан Ки Муна који заговарају реформу, али сами раде веома мало у том погледу. У шест година дугој правној бици Банов кабинет је довео у питање сваки аспект Вејзерстромовог захтева.

У прошлогодишњој победи, судија унутрашњег правосудног система УН је пресудио да је Вејзерстром био жртва одмазде. Али он је на име одштете добио свега 65.000 долара од 3,2 милиона колико је тражио, што је потез који према његовом мишљењу обесхрабрује друге узбуњиваче.

У писму које је ове недеље послао америчком државном секретару Џону Керију, он од њега захтева ускраћивање америчког давања за буџет УН док организација не донесе правни акт који би штитио узбуњиваче.

Случајеви Вејзерстрома, Хаитија и нових мировних мисија примери су најгорих трендова у УН. Неспремне да саме преузму ризике, државе чланице траже од кровне организације да реши најкомплексније проблеме. Особље УН истовремено за све своје неуспехе криви државе чланице које им не обезбеђују довољно ресурса. Обе стране могу бити много посвећеније, храбрије и иновативније.

Док Вашингтон одступа у међународним односима, УН морају више да се ангажују. До сада Бан Ки Мун није био достојан повереног задатка.