Зебња од добрих сигнала

У нашој привреди, без обзира на све политичке тензије, све је на први поглед како се пожелети може. Индустријска производња се одржава, док инфлација мирује, с њом и курс евра, извоз и увоз, плате и стандард грађана, па чак и стране директне инвестиције расту. Чему забринутост?
Овим питањем јуче се позабавио на конференцији за новинаре уредник билтена Макроекономске анализе и трендови Стојан Стаменковић рекавши да га, ипак, плаше овако добри економски сигнали у прва четири месеца ове године. Јер, на дужи рок, без нове ефикасне владе и одговарајуће економске политике, од којих смо сваким даном све даље, тренутне позитивне тенденције већ на јесен могу се опасно погоршати и то – на дужи рок.

На чему Стаменковић заснива такву процену?

Најпре, каже, на чињеници да су инфлаторна очекивања привредника све израженија. На ту чињеницу не указују само стопе инфлације у марту (0,8) и априлу (0,9 одсто), већ и последња истраживања кретања цена које контролише својим мерама Народна банка Србије. Све је више производа чија цена иде навише, а много мање оних који појефтињују.

Срећна је околност за нас била је што је дошло до застоја у поскупљењу нафте на светском тржишту, али у бок антинфлационе политике централне банке стиже веома снажан ударац од изузетно високог раста плата у јавном сектору и државним предузећима. Једноставно, нема ко да поведе рачуна о прекомерним исплатама. А и што би. Избори су све изгледнији, а са њима почиње и куповина гласачке наклоности.

По Стаменковићу нова, тек конституисана Скупштина, може колико сутра да изгласа буџет за ову годину, који је актуелна техничка влада својевремено доставила парламенту. Али, реч је о веома експанзивном финансијском плану који ће само ићи наруку такмацима у новој предизборној трци. А нама је, по његовој оцени, сада, као ретко кад, потребан управо рационалан, рестриктиван буџетски оквир, осмишљена пореска политика и свођење прекомерне потрошње у јавним предузећима на разуман ниво.

Без тога прети нам буђење инфлације и раст курса евра, а са њима и успон камата. По процени Стаменковића, поновни улазак у тај зачарани круг (цене, курс, камате), поготово ако због политичке и друге кризе изостане досадашњи осетан прилив девиза из света, нарочито страних директних инвестиција, може довести, колико крајем ове године, до озбиљних искушења платног биланса ове земље. Ако се, наиме, наставе започете тенденције високог раста увоза, крај ове године можемо дочекати са трговинским дефицитом никад већим – између 8,5 и девет милијарди долара.