Zebnja od dobrih signala

U našoj privredi, bez obzira na sve političke tenzije, sve je na prvi pogled kako se poželeti može. Industrijska proizvodnja se održava, dok inflacija miruje, s njom i kurs evra, izvoz i uvoz, plate i standard građana, pa čak i strane direktne investicije rastu. Čemu zabrinutost?
Ovim pitanjem juče se pozabavio na konferenciji za novinare urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi Stojan Stamenković rekavši da ga, ipak, plaše ovako dobri ekonomski signali u prva četiri meseca ove godine. Jer, na duži rok, bez nove efikasne vlade i odgovarajuće ekonomske politike, od kojih smo svakim danom sve dalje, trenutne pozitivne tendencije već na jesen mogu se opasno pogoršati i to – na duži rok.

Na čemu Stamenković zasniva takvu procenu?

Najpre, kaže, na činjenici da su inflatorna očekivanja privrednika sve izraženija. Na tu činjenicu ne ukazuju samo stope inflacije u martu (0,8) i aprilu (0,9 odsto), već i poslednja istraživanja kretanja cena koje kontroliše svojim merama Narodna banka Srbije. Sve je više proizvoda čija cena ide naviše, a mnogo manje onih koji pojeftinjuju.

Srećna je okolnost za nas bila je što je došlo do zastoja u poskupljenju nafte na svetskom tržištu, ali u bok antinflacione politike centralne banke stiže veoma snažan udarac od izuzetno visokog rasta plata u javnom sektoru i državnim preduzećima. Jednostavno, nema ko da povede računa o prekomernim isplatama. A i što bi. Izbori su sve izgledniji, a sa njima počinje i kupovina glasačke naklonosti.

Po Stamenkoviću nova, tek konstituisana Skupština, može koliko sutra da izglasa budžet za ovu godinu, koji je aktuelna tehnička vlada svojevremeno dostavila parlamentu. Ali, reč je o veoma ekspanzivnom finansijskom planu koji će samo ići naruku takmacima u novoj predizbornoj trci. A nama je, po njegovoj oceni, sada, kao retko kad, potreban upravo racionalan, restriktivan budžetski okvir, osmišljena poreska politika i svođenje prekomerne potrošnje u javnim preduzećima na razuman nivo.

Bez toga preti nam buđenje inflacije i rast kursa evra, a sa njima i uspon kamata. Po proceni Stamenkovića, ponovni ulazak u taj začarani krug (cene, kurs, kamate), pogotovo ako zbog političke i druge krize izostane dosadašnji osetan priliv deviza iz sveta, naročito stranih direktnih investicija, može dovesti, koliko krajem ove godine, do ozbiljnih iskušenja platnog bilansa ove zemlje. Ako se, naime, nastave započete tendencije visokog rasta uvoza, kraj ove godine možemo dočekati sa trgovinskim deficitom nikad većim – između 8,5 i devet milijardi dolara.