Отимање не крпи буџет

Предлог Светске банке и Фискалног савета, да се у буџет Републике врати 25 милијарди динара тиме што би се преполовили приходи од пореза на зараде, није остварив, кажу у Сталној конференцији градова и општина. Саша Пауновић, председник ове организације, тврди да локалним самоуправама недостаје између пет и седам милијарди евра да би дошли на нулу, то јест да би изградили све оно што је становницима ове земље потребно за нормалан живот – асфалтирану улицу, уредну школу, вртић, водоводну или канализациону мрежу.

– То значи да нам је са ових 25 спорних милијарди динара потребно око 25 година да бисмо уопште доспели у ситуацију да дискутујемо о томе да ли су општинама потребни оволики буџети – додаје Пауновић.

До предлога о претакању пара из општинских у државну касу, према његовом мишљењу, дошло је зато што су општине и градови политички „слаби” па им је најлакше одузети онолико пара колико је Републици потребно.

– Када размишљају о томе како смањити државни дефицит, теоретичари крећу линијом мањег отпора. Уместо да предложе решавање проблема тотално нерационалног система железнице коме је у 2012. године пренето 13 милијарди субвенција, што је више од половине наводног „проблема” са финансирањем локалних самоуправа, они траже заустављање локалног развоја у свим општинама. Локалне власти не могу да штрајкују и блокирају путеве како ће то учинити незгодни синдикати железничара. Кратко речено – отети паре слабијем, у овом случају општинама и градовима, уместо „замерања” са синдикатима „железнице”, других пропалих фирми или пензионерима. То је рецепт без обзира на друштвену цену коју треба платити – сматра Пауновић.

Фискални савет тврди да су повећане приходе од пореза на зараде пратили непродуктивни расходи, односно да су у првих девет месеци 2012. године, у односу на исти период претходне године, расходи за субвенције на локалном нивоу порасли за 25, за робу и услуге 20, за запослене 10, док су капитални расходи на локалу повећани тек за два одсто.

– Шокиран сам чињеницом да и после годину дана „озбиљни аналитичари” пребацују локалним властима повећање расхода за плате за 10 одсто када се добро зна да је практично једини разлог за ово повећање одлука владе почетком 2012, о чему локалне власти нису били ни консултоване – објашњава Пауновић.

– Тврдња да су расходи за робу и услуге „непродуктивни” без улажења у суштину трошкова од општине до општине чисто је бирократска теза. Да ли је на пример повећање броја вртића, па са тим повезане и субвенције „непродуктивни трошак”– пита Пауновић.

Када је реч о капиталним инвестицијама он истиче да повећање капиталних расхода на локалу у изборној години – није нешто што се очекује.

Председник Сталне конференције градова и општина признаје да „Динкићева децентрализација”, према којој су општине добиле 80 одсто прихода од пореза на палте, има своје мане. То је пре свега везивање локалне власти за порез на зараде, уместо за трансфере по одређеној формули (број становника, школа, вртића, дужина локалних путева итд.).

– Дакле „Динкићев” закон о финансирању локалних самоуправа донео је више пара општинама, али их је учинио рањивијим, а верујем и ставио дугорочно гледано у лошију позицију него што би то учинио систем финансирања заснован на трансферима и објективним критеријумима финансирања за који се СКГО залагала. Зато смо тражила унапређење система трансфера који би био лако брањив, јер би транспарентно приказао трошкове локалних власти – додаје Пауновић.

Наш саговорник сматра да губитак прихода од пореза на зараде ни на који начин није могуће надокнадити порезом на имовину и „буџетским уштедама”. Он наводи да се порез на имовину у Србији не може поредити са порезом на имовину у САД – одакле долази већина експерата Светске банке.

– У САД порез на имовину чини и 50 одсто буџета локалних власти, али се наплаћује по стопи и до три одсто стварне тржишне вредности објеката, што у Србији није случај. Замислите ситуацију да се у Србији у неком граду у унутрашњости наплаћује годишњи порез од 1.200 евра за кућу просечне величине. То би свакако напунило буџет, али није одрживо, каже председник Сталне конференције градова и општина.