Повратак у деведесете

Расправа о избору председника парламента, у наставку конститутивне седнице, трајала је пуних 15 сати. У жестоким окршајима политичких противника, који су, повремено се чинило, говорили о "свему и свачему" могле су се, ипак, назрети две теме око којих се све време водила полемика. Прва је била питање да ли стварање нове скупштинске већине СРС–ДСС и СПС представља повратак снага режима Слободана Милошевића, а друга ко је одговоран за неуспех преговора о влади, или, преведено на  језик оптужби: ко је издајник – ДС или ДСС.

Представници ДС-а, Г17 плус и ЛДП-а видели су гласање ДСС за Томислава Николића, као "распад демократског блока" и, у најмању руку, повратак Србије на трасу "политике која сигурно успорава приближавање ЕУ, а која може да је одведе у поновну изолацију". Милош Алигрудић (ДСС) упорно је објашњавао да је реч о неопходности да се председник парламента изабере како би Србија функционисала, да би имао ко да закаже седницу на којој би биле усвојене неопходне измене Закона о буџетском систему, као и други неопходни прописи. Нагласио је да све то не искључује могућност скорашњих избора и да није реч о коалицији која ће формирати нову владу.

Лидер социјалиста Ивица Дачић је нову скупштинску већину доживео као "добијену утакмицу" у корист изградње државне политике, које је његова странка следбеник, позивајући Коштуницу и Николића да формирају нову владу, док је Млађан Динкић био искрено разочаран: "Ниједна странка која има предзнак демократски не сме себи да дозволи да гласа за Томислава Николића".

У последњим сатима заседања, посланик ДС-а Милан Марковић ипак је неколико пута позвао ДСС да обнови са ДС-ом "демократски потенцијал" и формира владу која ће бити "пут у Европу", упозоравајући да "неће ДС имати проблем са светом, из ког стижу негативна реаговања, већ ће га имати грађани Србије".