Povratak u devedesete

Rasprava o izboru predsednika parlamenta, u nastavku konstitutivne sednice, trajala je punih 15 sati. U žestokim okršajima političkih protivnika, koji su, povremeno se činilo, govorili o "svemu i svačemu" mogle su se, ipak, nazreti dve teme oko kojih se sve vreme vodila polemika. Prva je bila pitanje da li stvaranje nove skupštinske većine SRS–DSS i SPS predstavlja povratak snaga režima Slobodana Miloševića, a druga ko je odgovoran za neuspeh pregovora o vladi, ili, prevedeno na  jezik optužbi: ko je izdajnik – DS ili DSS.

Predstavnici DS-a, G17 plus i LDP-a videli su glasanje DSS za Tomislava Nikolića, kao "raspad demokratskog bloka" i, u najmanju ruku, povratak Srbije na trasu "politike koja sigurno usporava približavanje EU, a koja može da je odvede u ponovnu izolaciju". Miloš Aligrudić (DSS) uporno je objašnjavao da je reč o neophodnosti da se predsednik parlamenta izabere kako bi Srbija funkcionisala, da bi imao ko da zakaže sednicu na kojoj bi bile usvojene neophodne izmene Zakona o budžetskom sistemu, kao i drugi neophodni propisi. Naglasio je da sve to ne isključuje mogućnost skorašnjih izbora i da nije reč o koaliciji koja će formirati novu vladu.

Lider socijalista Ivica Dačić je novu skupštinsku većinu doživeo kao "dobijenu utakmicu" u korist izgradnje državne politike, koje je njegova stranka sledbenik, pozivajući Koštunicu i Nikolića da formiraju novu vladu, dok je Mlađan Dinkić bio iskreno razočaran: "Nijedna stranka koja ima predznak demokratski ne sme sebi da dozvoli da glasa za Tomislava Nikolića".

U poslednjim satima zasedanja, poslanik DS-a Milan Marković ipak je nekoliko puta pozvao DSS da obnovi sa DS-om "demokratski potencijal" i formira vladu koja će biti "put u Evropu", upozoravajući da "neće DS imati problem sa svetom, iz kog stižu negativna reagovanja, već će ga imati građani Srbije".