Закон о КиМ још непознаница

Представници власти најавили су, после усвајања скупштинске Резолуције о Косову и Метохији када у преговорима између Београда и Приштине буде постигнут неки споразум, доношење уставног закона, којим би „одређене надлежности биле поверене АП КиМ”. Међутим, у овом тренутку, кажу у владајућој коалицији, још нема најава када би такав закон могао бити донет, ни шта би у њему могло да пише.

У највећој опозиционој странци, ДС-у, кажу да би доношење таквог закона било „позориште сенки”, јер „Приштину уопште не занима шта би у том акту писало.”

У нашем Уставу пише да ће се „суштинска аутономија АП КиМ уредити посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава.” Дакле, овде није реч ни о каквом уставном закону, већ о „обичном” закону, о коме се говори као о уставном само зато што се доноси по истој процедури као и Устав. То значи да је за усвајање овог закона потребна двотрећинска већина у Скупштини Србије, односно најмање 167 гласова. Владајућа коалиција не би могла сама да усвоји закон, већ су потребни и гласови опозиције. Али, до гласања има много посла.

Владимир Цвијан (СНС), председник скупштинског одбора за уставна и законодавна питања, каже за „Политику”, да, за сада, није чуо да неко најављује овај закон и додаје: „Заиста ми је тешко да, као правник, проценим да ли је потребно један такав акт усвајати.” Цвијан истиче да „форма тог закона захтева врло озбиљну правну анализу, добро промишљање и оцену стручне јавности да ли уопште тако нешто треба да се донесе.”

Иако је за изгласавање једног оваквог акта потребна и опозиција, Борислав Стефановић, шеф посланичке групе ДС-а, каже за „Политику” да не очекује да опозиција буде консултована, зато што „ова некомпетентна власт сваки пут не пропусти прилику да пропусти прилику да нас ништа не пита.”

Стефановић додаје: „Они ће нас опет довести пред свршен чин, па ће рећи’ хајде гласајте за нешто’. У сваком случају, доношење једног таквог закона, предвиђа одређену процедуру и она се мора поштовати. С друге стране, такав закон може представљати једно проблематично ’позориште сенки’, које не значи ништа. Дакле, ви преносите на приштинске институције нека овлашћења, а они нису ни свесни да им преносите овлашћења, нити их је брига за то, нити то може имати некакав правни или животни ефекат. Поставља се питање шта ми онда уопште радимо и да ли је онда примереније ићи на промену Устава.” Стефановић каже да ће се ДС о закону изјаснити „кад дође време за то, али питање је када ће и да ли ће доћи и у којој форми тај закон”.

Устав не дефинише како би изгледала суштинска аутономија за КиМ, већ само наводи да ће о њој бити донет закон, по процедури за промену Устава. У владајућој коалицији нисмо нашли саговорника, који би нам рекао да ли ће закон који би био донет у парламенту „ићи” на референдум, с обзиром на то да промена Устава мора ићи на референдум, уколико се односи на „преамбулу, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти…” С обзиром на то да Устав не познаје „суштинску аутономију”, закон који би је уређивао односио би се на уређење власти, а то значи да би морао на референдум. Борислав Стефановић каже да је за такав закон, ако би био донет, потребан референдум.