Велика матура

Како тренутно стоје ствари, нови концепт велике матуре полагаће садашњи седмаци у јуну 2018. Иако су се све информације брижљиво скривале од јавности, ова вест и сам концепт завршног испита у средњој школи обелодањени су на седници Националног просветног савета и истог тренутка узбуркали ђаке, родитеље, али и наставнике и професоре.

Колико видимо по реакцијама – све су негативне.

Намера творца оваквог система била је да завршни испити у школама буду високог квалитета, како би се подигао и квалитет студената. Јер, професори већ годинама говоре како им долазе све неписменије генерације. Такође, Србија мора да повећа проценат високообразованих кадрова, јер тако налажу Европа, тржиште и 21. век.

Хвале вредне идеје, док се не погледају чињенице, а оне говоре да:

– није свака петица – петица: критеријуми оцењивања нису усклађени у свим основним и средњим школама

– у школама је на крају године уобичајена слика родитеља који опседају зборнице и ученика који моле професоре да им повећају оцена из одређеног предмета, јер ће им онда и други професор изаћи у сусрет

– у Србији је из дана у дан све више незапослених и технолошких вишкова, велики број њих управо са факултетским дипломама

Осим тога, јавна је тајна како се полаже мала матура: наставници који дежурају не само да не прате да ли неко преписује већ диктирају ђацима тачне одговоре. Према подацима Форума београдских гимназија, бар половина ђака упише жељену средњу школу захваљујући преписивању и другим недозвољеним радњама.

Уколико се и велика матура буде организовала на исти начин и она буде једино мерило за упис на факултете, све говори да се она неће много разликовати од мале. А то онда даље значи да ће бити оних „срећника” који су се домогли жељеног индекса, јер су им професори „гледали кроз прсте” како би и њихова школа имала већи рејтинг, али и оних који су упркос знању и труду „изгурани” са листе јер су њихови професори били принципијелни.

Други део ове приче је неспособност просветних власти да „пресеку” лоше стање у школству: како се приближе зацртани термини за реформу коју су сами креирали, тако се померају рокови за неке наредне године. Тако је прво померена реформа гимназија, а ученици и даље уче из наставних планова старих више од две деценије. Такође, сваке се године обећава упис на факултете у складу са потребама тржишта рада, а не апетитима факултета и жељама матураната, па се на крају ипак уписује на хиљаде будућих правника, економиста, медицинара…

Очигледно, пошто и концепт реформе и паре за њу зависе од односа снага у парламенту, који је тренутно преокупиран „важнијим” проблемима, најлакше је да се образовање нације остави за нека боља времена. Нама ипак делује да нема више шта да чека. Најлогичнији потез би био да се уведе нова матура, али и оставе пријемни испити на факултетима. Јер се стално заборавља: није свако за индекс и не мора свако да има диплому.