Светло с крова

Средином августа почињу грађевински радови под сводовима Народног музеја. Само за изношење дела збирке ангажовано је 112 камиона од по пет тона носивости. Завршетак радова и зграда са новим изгледом очекује се 2.010. године.
Како ће изгледати реконструкција ове националне установе и како сада изгледају простори, објашњавао је јуче у пратњи новинара и сниматеља архитекта Милан Ракочевић, руководилац пројекта чији тим чине 74 сарадника. Укупна цифра потребна за реконструкцију износи 25 до 27 милиона евра или, како је то сликовито објаснио Ракочевић, две пакле цигарета по сваком Србину.

Главни улаз у Народни музеј после реконструкције биће са Трга Републике. Свечано степениште, за које се испоставило да не води никуда, биће стављено у функцију музеја. Цела конфигурација музеја показује да је зграда деценијама дограђивана, али никада није у целини завршена. Када је 1944. године пала бомба на зграду музеја уништена је купола. Зграда је без куполе отворена за посетиоце 1952. а купола је враћена тек 1966. године.

У шетњи кроз оронулу музејску зграду, архитекта Ракочевић је повео госте на кров, одакле се пружа јединствен поглед на део града око Трга Републике. Изнад овог простора планирана је стаклена купола. С једне стране, куполе ће бити читаоница, а са друге стране ресторан. Нови изглед добиће и велика сала за излагање уметничких дела која, када је пројектована, није добила планирану застакљену конструкцију над својим сводовима, већ је светло вештачко. Нови пројекат предвиђа уклањање овог "саркофага" изнад велике сале и природно осветљење које ће се рефлектовати дуж свих нивоа музеја, све до атријума. Изложбене сале распростираће се на шест нивоа.

Поглед са крова музејске зграде открива и много неискоришћеног простора који нема никакву естетску вредност, као што је, на пример, и један огроман, ружан димњак стар више од 30 година који ничему не служи.

Нова функционална организација простора заједно са проширењима повећаће простор музеја за 30 одсто, а простор за излагање за чак 250 одсто. Неокласицистичка фасада зграде остаће непромењена. Нова визија Народног музеја подразумева транспарентност, иновативну, динамичну, информативну, комуникативну поставку која користи нове медије... Електрика, климатизација, напајање, биће конструисани тако да по потреби буду подложни промени.

Татјана Цвјетићанин, директорка Народног музеја, каже да је прилив средства у сваком случају ризик и да свако одлагање редовних уплата продужава рок завршетка.

У Народном музеју све је у фази паковања, али још је неизвесно у који ће се простор преселити запослени. На питање шта се догађа са Галеријом фресака, где је требало да се уселе службе конзервације, Татјана Цвјетићанин одговара да још није пронађен простор за ту сврху.