Трговински ланци – канали за извоз

Сарадња са великим трговинским ланцима може да буде добра прилика за мале произвођаче да своје производе пласирају и на друга, пре свега, регионална тржишта.

Највећи трговински ланци у Србији (који су у страном власништву) артикле под својом робном марком, који се праве у нашој земљи, пласирају и на друга тржишта на којима послују. Углавном је реч о извозу у Босну и Херцеговину, Црну Гору, Хрватску и друге земље региона, али и у Украјину и Молдавију.

Како су нам рекли у „Метроу”, који у Србији послује као велепродаја, сарађују са 119 наших фирми на производњи својих приватних робних марки.

– Ове компаније имају могућност да те производе извозе у 29 земаља на три континента на којима компанија „Метро кеш енд кери” послује. Тренутно се производи из Србије извозе у Аустрију, Хрватску, Мађарску, Румунију, Чешку, Словачку, Украјину и Молдавију. Извозе се готово све врсте производа, од зимнице, конзервираног поврћа, слаткиша, грицкалица, средстава за хигијену, текстилних производа. Примера ради, у „Метро” у Молдавији 24 српска произвођача извозе више од 230 артикала произведених у Србији, а до сада је извезено 252,3 тоне производа – објаснила је Јелена Поповић, руководилац корпоративних комуникација у „Метроу”.

У „Делезу” су нам објаснили да се највеће количине наших производа њиховим извозним каналима пласирају у суседне Босну и Херцеговину и Црну Гору и то под именом неке од њихових приватних робних марки.

– Пројекат извоза дела асортимана, првенствено приватне робне марке је у току. Прве испоруке замрзнутог воћа и чоколада су стигле у Румунију и Грчку. Иако су са становишта промета ове количине мале, оне су значајне са аспекта тестирања реакција тржишта. Имамо и промоцију грчких производа у нашим објектима, а план нам је да у наредном периоду организујемо сличну акцију у Грчкој. Она ће осим извоза српских производа у ову земљу обухватити и маркетиншку подршку целој акцији. Такође, надамо се да ће висококвалитетни традиционални производи које производимо у оквиру нове робне марке „од наше земље” наћи пут и до тржишта Европске уније – каже Мартина Петровић, пи-ар „Делеза” за Србију, Босну и Црну Гору.

И у „Меркатору” наводе да на тржиштима на којима послују у југоисточној Европи продају и производе из Србије.

– У нашим објектима у региону налазе се производи српских произвођача из категорија прехране, кондиторских и деликатесних производа, али и произвођачи колача, чајева, напитака и газираних освежавајућих пића, артикала за зимницу, као и производи непрехране и средстава за хигијену – рекли су у „Меркатору”.

Што се тиче порекла робе у супермаркетима у Србији, најчешћи однос је 70 према 30 одсто у корист домаћих производа. „Делез” је донекле изменио понуду некадашњег „Делта максија” уврстивши и поједине нове, увозне производе, док у велепродаји „Метро кеш енд кери” наводе да је у њиховим дистрибутивним центрима до 90 одсто свих прехрамбених и 80 одсто непрехрамбених производа домаће производње. Генерално, наших произвођачанајвише има у прехрани, док је већина увозних производа из категорија технике, козметике, кућне хемије и јужног воћа.

Веома је битно истаћи и да је однос домаћих и увозних производа последица пословне политике сваког трговинског ланца, јер не постоји, нити би требало да има пропис који то регулише. Осим тога, треба имати на уму и примере Хрватске и Мађарске које су пре неколико година пробале да поведу националне кампање које би подржале куповину домаћих производа, па су биле опоменуте из Брисела да то не чине због дискриминације. Али, исто тако је важно рећи да нико не брани удружењима произвођача и невладиним организацијамада праве сличне кампање. Тако је под мотом „бирајмо домаће” организација „Моја Србија” пробала да мотивише што више грађана да купују робу произведену у Србији,

– Када дамо 100 динара за наш производ често и до 95 динара остаје у земљи и одлази на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије и безбедност, а само пет динара путем профита у џепове власника фирме – објаснили су у „Мојој Србији”.