Одзвонило преварантима у трговини становима

До сада је била права лутрија пронаћи професионалног агента који зна свој посао при куповини или изнајмљивању стана.

Прометом некретнина могао је да се бави готово свако – од професионалних и честитих агената, адвоката, па до оних такозваних посредника који у рукама имају само телефон и огласе, без регистроване фирме и печата.

То што прећуте да зграда има раван кров, што не знају које године је изграђена и да ли су икада мењане инсталације у стану који желите да купите – нико није сносио одговорност.

Нико није кажњен што је стотине људи преварио и намамио да плате чланарину његовој агенцији показујући им одлично сређен стан који заправо и није за издавање. Провизија од три одсто вредности некретнине или чланарина од неколико хиљада динара био је мотив да се трансакција што пре обави, а ни чију штету од мање је важности.

Ту прљаву игру требало би да прекине нови закон о посредовању у промету и закупу непокретности, који ће се ускоро наћи пред министрима у Влади Србије.

Њиме се прописују јасни услови за посредовање, успостављање тачне евиденције о промету непокретности и омогућава грађанима квалитетна услуга и правна сигурност приликом куповине и изнајмљивања некретнине.

Жељко Стојановић из Сектора за трговину, услуге, цене и заштиту потрошача Министарства трговине и телекомуникација, каже да овај пропис уводи европске стандарде у овој области, доприносећи јачању правне сигурности грађана и привредних субјеката.

Предложене законске одредбе установљавају Регистар посредника и именик агената (који ће бити доступни корисницима интернета на сајту Министарства спољне и унутрашње трговине и телекомуникација), стручни испит за агенте, обавезност писаног уговора о посредовању, обавезно осигурање од штете која може бити нанета налогодавцу од стране посредника.

– Законом се прописују строге казне за неовлашћено посредовање. Процене Привредне коморе Србије указују да скоро половина посредника није регистрован привредни субјекат – што је поражавајући податак. Министарство посебан нагласак ставља на решавање овог проблема – истиче Стојановић.

Каћа Лазаревић, власница агенције „Алка”, која се овим послом бави више деценија и која ипак ужива углед у овом послу, сматра да је закон претерано ригорозан у погледу лиценци. Она тврди да је сувишно полагање стручног испита за агенте.

– Сваки наш прекршај се кажњава са 5.000 до 28.000 евра. Плус морамо да се осигурамо полисом осигурања на 45.000 евра, а адвокати се баве овим послом и без фискалне касе. Не видим зашто би адвокати били у повлашћеном положају – каже Лазаревићева.

Стојановић, међутим, каже да је полагање стручног испита европски стандард и уобичајено је у свим државама региона. Резултат који се постиже „лиценцирањем” је виши квалитет услуге за кориснике с једне и јачање професије агента, с друге стране.

– Ресорно министарство ће у сарадњи са научно-образовним институцијама, удружењима посредника и привредним коморама радити на афирмацији професије агената како би знање и услуге наших агената били на нивоу агената земаља ЕУ. На тај начин јача се конкурентност привредних субјеката у области посредовања и укупног сектора услуга. Европски амбијент пословања у Србији је наш крајњи циљ – објашњава Стојановић.

И полиса осигурања је, каже, европски стандард. Он истиче да полиса осигурања обезбеђује новчано покриће за исплату штете коју посредник може нанети налогодавцу неиспуњењем уговора о посредовању.

– Осигурање на износ од 45.000 евра коштаће посредничку фирму око 50.000 динара годишње. Ово је неопходно, имајући у виду да се привредни субјекти оснивају и са минималним улогом од 100 динара. Јасно је, да ће велике посредничке фирме имати и полисе осигурања на много веће износе, те ће потрошачи и по том критеријуму бирати посредника – објашњава наш саговорник.

Он предвиђа да ће доношењем Закона започети нова конкурентска утакмица међу посредницима и ново позиционирање на тржишту посредника – специјализација за одређену област и територију или врсту некретнина, где се у овом тренутку већина бави истим пословима.