Odzvonilo prevarantima u trgovini stanovima

Do sada je bila prava lutrija pronaći profesionalnog agenta koji zna svoj posao pri kupovini ili iznajmljivanju stana.

Prometom nekretnina mogao je da se bavi gotovo svako – od profesionalnih i čestitih agenata, advokata, pa do onih takozvanih posrednika koji u rukama imaju samo telefon i oglase, bez registrovane firme i pečata.

To što prećute da zgrada ima ravan krov, što ne znaju koje godine je izgrađena i da li su ikada menjane instalacije u stanu koji želite da kupite – niko nije snosio odgovornost.

Niko nije kažnjen što je stotine ljudi prevario i namamio da plate članarinu njegovoj agenciji pokazujući im odlično sređen stan koji zapravo i nije za izdavanje. Provizija od tri odsto vrednosti nekretnine ili članarina od nekoliko hiljada dinara bio je motiv da se transakcija što pre obavi, a ni čiju štetu od manje je važnosti.

Tu prljavu igru trebalo bi da prekine novi zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji će se uskoro naći pred ministrima u Vladi Srbije.

Njime se propisuju jasni uslovi za posredovanje, uspostavljanje tačne evidencije o prometu nepokretnosti i omogućava građanima kvalitetna usluga i pravna sigurnost prilikom kupovine i iznajmljivanja nekretnine.

Željko Stojanović iz Sektora za trgovinu, usluge, cene i zaštitu potrošača Ministarstva trgovine i telekomunikacija, kaže da ovaj propis uvodi evropske standarde u ovoj oblasti, doprinoseći jačanju pravne sigurnosti građana i privrednih subjekata.

Predložene zakonske odredbe ustanovljavaju Registar posrednika i imenik agenata (koji će biti dostupni korisnicima interneta na sajtu Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija), stručni ispit za agente, obaveznost pisanog ugovora o posredovanju, obavezno osiguranje od štete koja može biti naneta nalogodavcu od strane posrednika.

– Zakonom se propisuju stroge kazne za neovlašćeno posredovanje. Procene Privredne komore Srbije ukazuju da skoro polovina posrednika nije registrovan privredni subjekat – što je poražavajući podatak. Ministarstvo poseban naglasak stavlja na rešavanje ovog problema – ističe Stojanović.

Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Alka”, koja se ovim poslom bavi više decenija i koja ipak uživa ugled u ovom poslu, smatra da je zakon preterano rigorozan u pogledu licenci. Ona tvrdi da je suvišno polaganje stručnog ispita za agente.

– Svaki naš prekršaj se kažnjava sa 5.000 do 28.000 evra. Plus moramo da se osiguramo polisom osiguranja na 45.000 evra, a advokati se bave ovim poslom i bez fiskalne kase. Ne vidim zašto bi advokati bili u povlašćenom položaju – kaže Lazarevićeva.

Stojanović, međutim, kaže da je polaganje stručnog ispita evropski standard i uobičajeno je u svim državama regiona. Rezultat koji se postiže „licenciranjem” je viši kvalitet usluge za korisnike s jedne i jačanje profesije agenta, s druge strane.

– Resorno ministarstvo će u saradnji sa naučno-obrazovnim institucijama, udruženjima posrednika i privrednim komorama raditi na afirmaciji profesije agenata kako bi znanje i usluge naših agenata bili na nivou agenata zemalja EU. Na taj način jača se konkurentnost privrednih subjekata u oblasti posredovanja i ukupnog sektora usluga. Evropski ambijent poslovanja u Srbiji je naš krajnji cilj – objašnjava Stojanović.

I polisa osiguranja je, kaže, evropski standard. On ističe da polisa osiguranja obezbeđuje novčano pokriće za isplatu štete koju posrednik može naneti nalogodavcu neispunjenjem ugovora o posredovanju.

– Osiguranje na iznos od 45.000 evra koštaće posredničku firmu oko 50.000 dinara godišnje. Ovo je neophodno, imajući u vidu da se privredni subjekti osnivaju i sa minimalnim ulogom od 100 dinara. Jasno je, da će velike posredničke firme imati i polise osiguranja na mnogo veće iznose, te će potrošači i po tom kriterijumu birati posrednika – objašnjava naš sagovornik.

On predviđa da će donošenjem Zakona započeti nova konkurentska utakmica među posrednicima i novo pozicioniranje na tržištu posrednika – specijalizacija za određenu oblast i teritoriju ili vrstu nekretnina, gde se u ovom trenutku većina bavi istim poslovima.