Авантуре финског хумористе

Велика изложба у каштелу Карла Петог, ретроспектива свих кратких и свих играних филмова које је до сада снимио и „Златна маслина” за свеукупно стваралаштво – са таквом је почашћу недавно на 14. Фестивалу европског филма у Лечеу дочекан и испраћен култни фински и европски редитељ Аки Каурисмаки.

У башти кафеа на Тргу Оронзо у срцу града, у 11 сати ујутро, дочекује ме са чашом белог вина у руци, а на питање: „Да није мало рано?” спремно одговара да „за уживање никада није рано, а ни касно”, усмеравајући тако почетак разговора за „Политику” на сећања на неке од његових највећих, несташних, авантура.

Сећате ли се дана када сте усред Кремља седели на поду балске дворане окружени флашама пића?

О, да! Било је то време Горбачова и ја сам на пријем у Кремљу прошверцовао боце и боце пића у шест пластичних кеса, јер сам знао да на пријему неће имати шта да се пије. Штета по друге, али ја сам се обезбедио! У тренуцима када су сви атаковали на шведски сто, ја сам на миру распоредио флаше белог, црног вина и вотке заједно са кесицама сланог кикирикија, све купљено у авиону, и направио себи пријем у пријему. И тако сам ја својој биографији придодао и историју отварања сопственог бара у Кремљу.

А ваша источнонемачка авантура?

Ох, сигурно! Она из времена пре пада зида, када сам полицајцу, на царини аеродрома у источном Берлину, отео машинку! Дотетурао сам се до аеродрома у шест сати ујутро каснећи на лет, без иједне паре у џепу, јер су последње отишле на такси који ме је возио из бара, а тамо је стајао двадесетогодишњи полицајац који ме је гњавио за бројеве телефона које сам исписао по мом пасошу. Почела су питања ко су они, зашто су њихови бројеви у мом пасошу, а ја сам онако трештен схватио да постаје све озбиљније и да немам куд до да се домогнем авиона док ми не побегне. И тако сам том голобрадом клинцу изненада с рамена стргао машинку и потрчао према авиону, а он сирома није дизао галаму плашећи се да се јавно не обрука. Шта да каже шефу и свим надређенима? То да му је неки пијани фински туриста украо машинку и побегао у авион?

И шта је било са машинком?

Спустио сам је на под чим сам стигао на „ничију земљу”. Срећом, авион је одмах полетео. Наравно, тада сам био млад. Никада такву ствар не бих сада урадио. Тада бољу опцију да не завршим у затвору и „збришем” кући нисам могао да смислим.

Имате пуно смисла за хумор, он је значајан елемент ваших филмова, али сматрате ли данашње политичко окружење погодним за хумор и смех?

Данас нам је хумор потребнији више него икада, али некако се нико не смеје и некако нико не уме да засмеје. Евентуално се смеју Немци на путу ка својој банци.

Аки Каурисмаки у разговору са нашом новинарком Дубравком Лакић

Како је у Финској, а како у Португалији, јер у обе земље живите?

У Финској живим само лети и могу да вам кажем да ни тамо не цветају руже и да тамо куца економска криза. У Португалијипреосталих осам месеци чепркам по винограду и у башти око куће, али нисам искључен из спољног света. Нервира ме то што је готово 70 одсто младих Португалаца без посла и перспективе. Пoртугaлскa oмлaдинa бeжи гдe стигнe! Нaпуштajу зeмљу, eмигрирajу. Кaда си млaд чoвeк сaсвим je О. К.дa нe рaдиш ништa нeкo врeмe, aли тo нe мoжe бити ни стaлнo ни трajнo. Свeсни су дa пoслe прoвoдa и oпуштaњa мoрajу дa пoчну дa грaдe будућнoст, aли je у свojoj зeмљи нe видe. Слично је тренутно у Шпанији, Италији, Грчкој, али и на северу и западу Европе.

Револуција је солуција?

Да, уколико већ следећег јутра у девет сати немаш контрареволуцију!

Могли бисте да живите без режије?

Могао бих да живим без дијалога, не и без режије.

Од редитељског посла може да се живи без обзира на то што је евидентан пад гледаности филмова у биоскопима?

Могу да живим од свог посла, а разлог пада гледаности су лоши филмови. Много младих европских аутора желе да буду идиотски робови Холивуда. За сада су само идиоти.

Гледате ли нове филмове?

Гледам како Богарт игра у филмовима Хауарда Хокса и наравно Бастер Китона и Чаплина. Ако гледам филмове који су снимљени пре шездесет година, онда то значи да је нешто веома погрешно у овим новим филмовима. Дакле, не гледам актуелне холивудске филмове јер су идиотски. Од савремених филмова гледам само оне које су последњих година снимила браћа Дарден. Њих сматрам тренутно најбољим европским редитељима.

У вашим предредитељским данима кога сте више волели Џона Форда или Хауарда Хокса?

Хокса, и то највише због филма „Само анђели имају крила”. Један од најбољих филмова који је икада снимљен. У младости, када сам се по кино-клубовима сретао са својим вршњацима, увек се постављало питање Хокс или Форд, и у односу на то какав би одговор био, тачно се знало с ким имаш посла и за чији ћеш сто да седнеш.

Било је то доба тридесетпетомилиметарских копија, а сада је дигитална ера?

Имам 56 година и сматрам себе старим, јер у односу на количину онога што сам до сада снимио, дакле – кинематографски, ја имам 96 година. Нисам још сигуран да ли треба да кажем доста је, али у једно сам сигуран – никада нећу таћи дигиталну камеру!

Али, многи кажу да их она спасава, олакшава ствари и да је јефтинија?

Ни тридесетпетица није више скупа! Проблем је у томе што се иза дигиталне камере заклањају углавном млађи аутори који остављају своје глумце саме, а најважнији редитељски посао јесте да буде рефлексија глумцу. Да стоји иза камере и буде публика свом глумцу који глуми. То је оно због чега је тридесетпетомилиметарска камера бог. Са дигиталном камером увек постоји опасност да снимаш успут све и свашта и да онда потрошиш огроман новац у процесу монтаже. Филм је и овако довољно скуп да би превише трошио у монтажној соби, бацајући вишкове за који си сам крив. Филм је веома једноставан. Имаш камеру, редитеља иза камере и глумце испред камере. Нема ту мистификације.

Толико сте филмова снимили и толико тога знате о филму и његовим тајнама и замкама да би било сасвим логично да постанете и професор на некој од европских академија?

То су ми већ нудили! Више пута су ме позивали са прашке ФАМУ да предајем студентима. Одбио сам. Рекао сам им да ја нисам учитељ. Нисам желео да жртвујем себе да бих младима објашњавао најјасније ствари на свету.